Депресивне особе су свесне својих проблема са памћењем и често их наглашавају, док људи са деменцијом углавном не примећују или не реагују на промене у својим менталним способностима.
Код старијих особа које имају проблема са памћењем и размишљањем, понекад је тешко препознати да ли је узрок деменција или депресија. Обе појаве су честе у позним годинама, а могу се и међусобно преклапати – депресија може да повећа ризик од деменције, док деменција може да доведе до депресивног стања.
Када депресија личи на деменцију
Депресија код старијих особа може да изазове стање познато као псеудодеменција – привидно слабљење интелектуалних способности, које заправо потиче из недостатка енергије и мотивације. Особе које пате од овога често су заборавне, спорије у кретању и размишљању, а могу деловати повучено и незаинтересовано. Међутим, за разлику од праве деменције, овај проблем се обично повлачи када се крене с терапијом – с поправљањем расположења враћају се енергија, концентрација и ментална оштрина.
Како препознати разлику?
Иако депресија и деменција могу да имају сличне симптоме, постоје неподударности које помажу да их разликујемо:
- Брзина пропадања менталних функција – Код депресије, погоршање долази брже него код Алцхајмерове болести или других облика деменције.
- Оријентација – Људи с депресијом обично нису дезоријентисани, док особе са Алцхајмером често заборављају где се налазе и који је датум.
- Памћење и пажња – Код депресије је главни проблем концентрација, док код деменције долази до значајног губитка краткорочне меморије.
- Говор и покрети – Особе са депресијом немају значајне потешкоће у говору, писању или координацији покрета, док су ове способности често ослабљене код деменције.
- Свест о проблему – Депресивне особе су свесне својих проблема са памћењем и често их наглашавају, док људи са деменцијом углавном не примећују или не реагују на промене у својим менталним способностима.
Лечење – зашто је вредно покушати?
Не постоји једноставан, јединствен тест који може са сигурношћу разликовати депресију од деменције (у почетној фази). Дијагноза се поставља на основу клиничке процене, која укључује детаљан разговор с пацијентом и породицом, неуропсихолошко тестирање, физичке и лабораторијске прегледе и снимање мозга (ЦТ, МРИ, ПЕТ).
Пошто симптоми депресије могу да имитирају деменцију, често се препоручује лечење депресије пре него што се постави коначна дијагноза деменције. Ако је депресија основни проблем, одговарајућа терапија може да донесе значајно побољшање – особа ће поново бити присутнија, ангажованија и ментално бистрија.
Фото: Pexels
