Од 2002. године када је усвојила Скупштина АП Војводине, на предлог Лиге социјалдемократа Војводине, усвојен “грб Војводине”, а затим 2002. и “застава Војводине”, постоје бројна спорења у вези са овим симболима.
Кренимо од легалитета тзв. “Чанкове заставе”, која је постала симболична тачка окупљања свих аутономашких и сепаратистичких покрета у Војводини. Аутономашки симбол је од почетка проглашен „заставом Војводине“, мимо Устава Р. Србије, законских прописа и Статута АПВ (1991.).
Поводом тога се од почетка водио поступак пред Уставним судом. Корхецовим статутом (2009.) је у члану 9. било прописано: „АП Војводина има симболе. Симболи аутономне покрајине су застава и грб.“ Међутим, Уставни суд је оценио да норма није у складу са Уставом услед непостигнуте основне одређености стандарда и јасноће правне норме.
Окренимо се затим хералдичкој вредности “Чанкове заставе”. Српска тробојка је деформисана проширењем плавог поља чиме су у хералдичком смислу друга два поља маргинализована, а три звезде које би требало да представљају Срем, Банат и Бачку као симбол су посебан проблем, јер су копија страног симбола.
Наиме идентично решење са три звезде већ је постојало као државни симбол Летоније, и као такав не може бити коришћен у друге хералдичке сврхе.
Према образложењу предлога из 2004. године, “жуте” звезде представљају жељу за „европским“ обележјем, а „европско“ је аутономашима само ЕУ. Војвођански аутономаши о ЕУ знају веома мало, па још увек тешко схватају да звезде на застави ЕУ нису „жуте“, већ златне, што је хералдички једино и могуће.
Тешко су аутономаши прикривали тежњу да се овим симболом Војводина доведе у ред са другим парадржавним творевинама насталим на дезинтеграцији српског народног простора. Тако је и Војводина попут Босне и Херцеговине и тзв Косова, волшебно облепљена “жутим” звездицама ЕУропејства, не би ли се припремило плодно тле и смањио “малигни” српски утицај.
Окренимо се затим “грбу Војводине” који је ЛСВ наметнуо 2002. године. „Грб“ је без израђен мимо поступка израде грбова (нпр. без блазона), затим је приказан и усвојен на препад, без јавне расправе. Све је спроведено у инат српској традицији, пошто је одлука о „грбу“ АПВ донета на Видовдан, а у складу са аутономашком идеологијом грб је лишен свих српских симбола, упркос чињеници да су управо Срби конститутивни народ у Војводини.
“Грб” је невешта комбинација симбола угарских историјских области са територије данашње Војводине, што је спорно само по себи. Краљевина Угарска била изразити противник постојања аутономне Српске Војводине, па је сасвим неумесно да данашњу српску Покрајину представљају само симболи њених управних области.
Аутономаши су заправо кооптирали предлог грба Војводине који је 1992. саставио српски хералдичар Мирко Стојнић, с тим што је са Стојнићевог решења избачен “спорни” централни штит са српским крстом и оцилима. Можда овај “Чанков грб” препун аустро-угарске симболике не треба да нас чуди, када знамо да је Чанак још 1990. говорио како би кандидат за Председника Р. Србије требало да буде Ото фон Хабсбург.
Упркос аутентичној хералдичкој грађи, творци „грба“ Војводине руководили су се једним популарним албумом са самолепљивим сличицама који је издат у Загребу 30-их година. Конкретне симболе које су аутономаши наметнули Војводини кроз “грб”, обликовали су хрватски историчар др Рудолф Хорват и Емилије Лашовски. Обојица су оснивачи реда „Браћа хрватскога змаја“, елитног друштва хрватских националиста чији је члан био и кардинал Алојзије Степинац, а касније и Фрањо Туђман. „Хрватски змајеви“ су 1999. године подигли споменик хрватском расисти Анти Старчевићу прогласивши га постхумно „Змајем од Св. Ивана“.
Да ствар буде гора, директни аутор конкретних симбола из “Чанковог грба” Рудолф Хорват није био само “змајевит”, већ од 1942. и члан усташког „Сабора“ НДХ. Рудолф Хорват био син председника Хрватске странке права Андрије Хорвата у чијој је адвокатској канцеларији почео своју каријеру Анте Павелић.
Зар да нас чуди што је у опису “грба Војводине” Хорват фалсификовао историју и Мајску скупштину 1848. представио као жељу српског народа “за јединство са Хрватском” и војводом који ће се бирати у Загребу. Идеалан аутор за аутономашке симболе наше покрајине.
На срећу, грађани су 2016. године послали у политичку пензију покрајинску власт која је спроводила овакву антисрпску и антидржавну идеју. Уследио је период обнове традиционалних симбола Војводине, али о томе више у неком наредном тексту.
Фото: Screenshot
