Жене које се придржавају медитеранске дијете имају мању вероватноћу да доживе срчане ударе или мождане ударе, као и да прерано умру, показује ново истраживање. Лекари већ дуго препоручују медитеранску дијету као део здравог начина живота за срце. Сада, ново истраживање доноси нова сазнања да овакав начин исхране посебно помаже женама да смање ризик од развоја кардиоваскуларних болести или преране смрти.
За анализу, истраживачи су прикупили податке о више од 720.000 жена које су учествовале у 16 претходно објављених студија које су проучавале везу између срчаних болести и исхране. Жене које су се највише придржавале медитеранског режима исхране имале су 24% мању вероватноћу да развију кардиоваскуларне болести и 23% мању вероватноћу да прерано умру од било ког узрока, према резултатима истраживања објављеним у часопису „Heart“.
– Не постоји ‘једна дијета за све’, али постоје кључне намирнице и нутријенти који могу учинити медитеранску дијету посебно корисном за смањење ризика од будућих кардиоваскуларних догађаја. Исхрана има огроман утицај на превенцију кардиоваскуларних догађаја и преране смрти. Лоша исхрана повезана је с многим факторима ризика од срчаних болести који се везују за начин живота, као што су гојазност, висок крвни притисак и дијабетес типа 2, а сви ови фактори значајно повећавају ризик од развоја кардиоваскуларних болести – каже главна ауторка студије, др Сара Заман, MBBS, PhD, академска интервентна кардиологиња и ванредна професорка на Универзитету у Сиднеју у Аустралији.
Медитеранска дијета има користи за срце жена свих раса
Медитеранска дијета показала се као заштитна за жене из различитих расних и етничких група. Када су истраживачи анализирали студије које су углавном обухватале беле европске жене, медитеранска дијета била је повезана са 24% мањим ризиком од кардиоваскуларних болести, док је код жена из других делова света са различитим расним или етничким пореклом ризик био смањен за 21%.
Једно ограничење студије је то што су мање студије које су биле укључене у анализу ослањале на самопријављене навике у исхрани, због чега постоји могућност да жене нису тачно запамтили или пријавиле како су се придржавале медитеранског режима исхране, напомиње тим истраживача.
– Ове студије су обсервационе природе, па можда није само дијета та која је помогла, већ и друге ствари које су жене радиле које су их учиниле мање подложним срчаним догађајима. Ипак, резултати се поклапају са другим истраживањима о исхрани. Резултати такође одговарају препорукама Америчке асоцијације за срце, која подржава медитеранску дијету као здраву исхрану која може смањити ризик од развоја и смрти од кардиоваскуларних болести – каже др Михаел Меламед, професор епидемиологије и здравља популације на „Алберт Ајнштајн“ медицинском факултету и Монтефиоре Медицинском центру у Њујорку, који није био укључен у ово истраживање.
Шта је медитеранска дијета?
Карактеристике медитеранске дијете укључују:
* много воћа и поврћа
* целовите житарице
* орашасте плодове и махунарке
* здраве масти као што је маслиново уље
* редовна конзумација рибе и плодова мора
* умерена конзумација млечних производа као што су сир и јогурт
* мала или никаква конзумација црвеног и процесуираног меса
– Здрава исхрана као што је ова је посебно важна за жене након менопаузе, када се ризик од кардиоваскуларних болести повећава, каже Франк Hu, MD, PhD, професор исхране и епидемиологије и председник одељења за исхрану на Harvard T.H. Chan School of Public Health у Бостону.
– Али, нема једне магичне пилуле за превенцију кардиоваскуларних болести.
Чак и мале промене према биљној исхрани могу направити разлику
Свака мала промена је корисна, и људи који нису спремни да потпуно престану да једу црвено месо или да пређу на претежно биљну исхрану, могу још увек приметити користи за здравље срца од малих промена у својим навикама исхране, каже Ху. Он препоручује следеће промене као добар почетак:
* Замените животињске масти са екстра девичанским маслиновим уљем.
* Једите целозрне верзије хлеба, тестенина или пиринча уместо белог хлеба или процесуираних житарица.
* Пијте неслађени чај, кафу или воду уместо заслађених напитака.
* Једите више плодова мора и немасних протеина уместо црвеног и процесуираног меса.
Замените животињске масти са екстра девичанским маслиновим уљем.
– Иако можда није могуће направити све ове промене преко ноћи за већину људи, мале постепене промене током времена могу ипак направити велику разлику у побољшању квалитета исхране и кардиометаболичког здравља на дужи рок – каже Ху.
Како одржати добро здравље срца?
Поред тога што људи једу, колико једу такође је важно за здравље срца, каже Шерил Андерсон, ПхД, професорка и деканка „Herbert Wertheim“ школе јавног здравља и науке о људском дуговечном животу на Универзитету Калифорнији у Сан Дијегу.
– Чак и са здравим начином исхране попут медитеранске дијете, унос здравог броја калорија — и не превише — је важан за одржавање здраве телесне масе и постизање максималних здравствених користи. Специфично, једење хране у здравом обрасцу може помоћи људима да одрже здраву телесну масу, као и здраве нивое крвног притиска, шећера у крви и холестерола, каже Андерсон, која није била укључена у ново истраживање.
Pexels photo
