Српска православна црква и њени верници обележавају сутра празник светог Атанасија Великог, за који се везује несвакидашњи обичај.
На југу Србије до данас је остала сачувана прича о Светом Атанасију Великом који је живео почетком четвртог века, а по тој причи ђаво је искушавао овог свеца, прерушивши се у најлепшу девојку која га је мамила да се одрекне Бога и да јој се придружи у обожавању нечастивог.
Свети Атанасије је схватио да се ради о превари па је замолио девојку да му покаже ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Чим је то урадила, он је одмах затворио посуду и бацио је у море.
Како каже легенда, ћуп је годинама плутао, све док га нису пронашли рибари који су га отворили. Тако је ђаво поново изашао и и данас лута светом искушавајући и кварећи људе.
Због ове приче, постоји веровање да чим загрми, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато је битно да се на данашњи дан сви судови држе чврсто затворени. А у неким крајевима наше земље светог Атанасија славе воденичари који верују да сутра ђаволи вребају у вировима, па воденице неће радити.
Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски, рођен је у Александрији 296. године, у раном детињству окренуо се духовности.
Као ђакон архиепископа Александра присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји где се прославио ченошћу. Допринео је учвршћивању православља, а нарочито писањем Символа вере који је усвојен на Сабору. Атанасије је можда и један од најклеветанијих и најпрогоњенијих светитеља. Прогонили су га цареви Констанције, Јулијан и Валент, јеретик Арије и његови следбеници, епископ Јевсевије никомидијски и многи други.
zena.blic.rs/novosadska.tv
