Организатори обојене револуције за мете свог рата против Србије означили и новинаре.
Поодавно је у Србији новинарски посао постао незахвална работа. У последње време постаје све опаснија работа. Откако је кренуо последњи покушај спровођења обојене револуције у Србији, или промене власти на улици, све је видљивија стратегија елиминисања из бранше новинара који не пишу афирмативно о тој обојеној револуцији.
Организатори блокада имају своје спискове непожељних новинара, и стратегију борбе против њих. У почетку им нису давали информације о блокадама опозиције-„студената”. У следећој фази им је забрањено да присуствују догађајима, да уђу на место дешавања и чим их уоче, групе „студената” су спремне за да их спрече у раду, окруже и увредама, омаловажавањем, пиштаљкама, лампама са телефона терају са лица места. Следило је поливање водом, лепљење етикета и налепница са симболом црвене шаке, гурање уз претње, малтретирања и омаловажавања, не би ли престали долазити.
Добро организоване екипе „студената” имају вође за рат против непожељних новинара, које командују коме се могу дати изјаве а коме не, издају директиве да се непожељним екипама ломе камере… Сада се отишло, надамо се до крајњих мера предвиђених том стратегијом: на званичним групама блокада на друштвеним мрежама покренута је акција таргетирања непожељних новинара.
Иако се ти новинари и њихове екипе уредно индентификују на догађајима и имају ознаке на својој опреми, микрофонима, камерама… они се означавају као квазиновинари, убачени елементи који глуме новинаре, који тобоже „малтретирају студенте не желећи да се представе”. У наставку је позив „студентима” да их „пронађу”, и учине „познатим”.
То вероватно значи да се на мрежама открију имена тих новинара, где раде. Надамо се да ће нас време демантовати, и да крајњи циљ није открити где живе и чланове њихових породица, и нападима, различитим врстама притисака, уценама и претњама покушати да се „убеде” да се ману новинарског посла.
Стрепимо да стратегија „студентских” тимова за елиминисање новинара који не пишу афирмативно о блокадама нема и онај крајњи сценарио. Било би погубно за новинарску професију и за цело друштво, ма ко био на власти, да се пређе тај праг. О праву грађана да буду информисани о битним догађајима овде не говоримо. То је на блокадама одавно забрањено. А професија ћути ли ћути.
