Република Српска настала је 9. јануара 1992. године, пре ратних дешавања на простору БиХ, под првобитним називом Српска Република БиХ. Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ, након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали статус конститутивног народа. Дан Републике, 9. јануар, у Републици Српској започеће под слоганом „За вијечност рођена“ и трајаће три дана.
Обележавање ће почети полагањем венаца на Споменик палим борцима Војске Републике Српске, полагањем венаца на Тргу палих бораца НОР-а и полагањем венаца на Спомен костурници.
Поводом Дана Републике уприличена је изложба „Јасеновац – 80 година од пробоја логораша“ у Галерији АНУРС, којом започињу излагачке активности за 2025. годину. Отварање изложбе је предвиђено 8. јануара, а изложба ће трајати до 28. фебруара.
Девети јануар 1992. године један је од најзначајнијих датума у новијој српској историји, када су Срби на простору БиХ први пут створили свој засебан државни оквир, изјавио је Срни истраживач и виши сарадник на Институту историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Георгије Вулић.
Он је указао да 24. октобар 1991. године један од кључних датума у настанку Републике Српске јер је тог дана почео овај процес стварањем Скупштине српског народа у БиХ.
„У савременим условима напада на Републику Српску, неопходно је да људи из света историјске науке увек истичу чињеницу о њеном настанку пре самог почетка ратних дешавања у БиХ. То је изузетно важно за разумевање ширег историјског контекста у вези са овим догађајима“, оценио је Вулић.
Он је подсетио да су на дан Светог архиђакона Стефана, 9. јануара 1992. године, политички представници српског народа у БиХ одлучили да у живот спроведу вољу српског народа изражену на плебисциту одржаном новембра 1991. године, када је јасно поручено да је политичка тежња српског народа у БиХ искључиво останак у Југославији.
„Тако је дошло до проглашења Републике српског народа у БиХ. Легитимно изабрани посланици из реда српског народа у БиХ одлучили су и да новоформирана Република постане једна од савезних јединица у Југославији. Српски политички представници су улагали велике напоре да опстане она земља за чије су стварање убедљиво највише живота положили управо Срби“, нагласио је Вулић.
Нагласио је да је Република Српска, настала у миру, а међународно призната у Дејтону и Паризу, била током рата израз српског компромиса са тада актуелном ситуацијом.
Вулић напомиње да првобитна замисао српских лидера западно од Дрине није било формирање нове српске државе, како се то често интерпретира, већ је стварање Републике Српске било одговор на политичка прегласавања муслиманских и хрватских представника у БиХ и њихову жељу за независношћу БиХ, на шта Срби никако нису могли да пристану.
„Излаз из такве ситуације пронађен је у покушају за останком у Југославији. Стратегија Срба у БиХ знатно се променила стварањем Савезне Републике Југославије 27. априла 1992. године. Од тог момента Срби у БиХ су се борили првенствено за очување своје новоформиране Републике, а уколико за то буде могућности и за стварање неке нове југословенске заједнице“, поручио је Вулић.
Он је истакао да проглашење Републике српског народа у БиХ 9. јануара 1992. године треба посматрати у светлу тог историјског момента, без додавања накнадних интерпретација.
Према његовим речима, ту Републику Срби су у почетку бранили због очувања Југославије, а већ од пролећа 1992. године због свог опстанка, коју су били принуђени да бране самостално.
