Свети Стефан или у народу познатији као Стевањдан, представља прву крсну славау међу Србима након Божића, а за њу се везује велики број народних обичаја и веровања.
Свети Стефан је био проповедник у Јерусалиму, одведен из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан.
Народни обичаји
Најраспрострањенији обичај на овај дан јесте изношење божићне сламе из куће. Сламу никако не смете бацати, јер се веровало у њену плодотворну моћ.
Божићна слама на Стевањдан се износи из куће и полаже на места где је домаћинима битно да имају напредка (у пољима, њивама, баштама, привредним објектима…). Према традицији, то би требало да ураде жене, и то ћутећи, да се не чује да Божић одлази.
По Банату и Срему су божићну сламу уклањали већ одмах по поноћи на Стевањдан.
За ову славу шаљиво кажу да је држе шкртице, јер сити гости после Божићног славља, тешко да могу много да поједу и попију.
Празник Светог Стефана је веома честа слава код Срба. Свети Стефан био је крсна слава династије Немањић и заштитник свих владара из ове породице.
novosadska.tv
