Постоје приче да се за овај празник не ваља јести виљушком и ножем, већ само кашиком како се зуби не би покварили.
Обичаји за Божић су различити – неки полазе од цркве, неки од народа, али има и оних необичних. Народ често каже да колико има насељених места, толико има и обичаја – зато није чудно наићи на неке сасвим неочекиване. Али, народ често додаје неке своје верзије у првобитне традиције и усклађују их са оним шта њему највише одговара.
Божић је празник базиран на духовним вредностима, породичном окупљању и срећи. Красе га многе занимљиве приче, али и традиционалне процедуре које су присутне током целог дана.
У неким местима у Србији верује се да домаћин уочи овог пазника треба да на средину просторије постави нож и окрене оштрицу ка источној страни, затим да стане на њега и прекрсти се. Након тога се, стојећи на њему, домаћин га ротира три пута у смеру казаљке на сату. Сваког пута се ваља прекрстити.
Са друге стране, постоје приче да се за овај празник не ваља јести виљушком и ножем, већ само кашиком како се зуби не би покварили.
Етнолог Весна Марјановић говори како постоје разне приче, легенде и обичаји, али да се по старом предању склањало све оштро, попут ножева, јер се веровало да се покојници могу повредити. Колико год се неки обичаји чинили необичним, Божић се сматра празником који спаја свет живих и мртвих, зато се једе на поду како би се било што ближе земљи.
Такође, још један обичај који објашњава саговорница јесте чувена рукавица којом се бадњак држи. Верује се да гола рука не сме додирнути гране бадњака јер се сматра да представља божанску појаву и може имати присуство другог света, зато се увек припреми пар рукавица.
kurir.rs/pink.rs/novosadska.tv
