Српска православна црква и верници данас славе Светог мученика Севастијана.
Рођен је у 3. веку. У службу императора Каринуса, ступио је да би, по предању, спасио хришћане. Због велике храбрости коју је носио у себи, као и учености, напредовао је брзо. Православно предање каже да је постао начелник дворске страже за време Диоклецијана који, као и његов претходник, није знао да је Севастијан хришћанин.
Севастијан је 286. године откривен као хришћанин, а Диоклецијан га је моментално оптужио за издају. Везан је за колац, а стрелци су га гађали. Био је прекривен стрелама, али оне нису убиле Севастијана.
Православно предање каже да се он, када су сви мислили да је мртав, „јавио жив и здрав“, а да су га потом „многобошци моткама убили“. Међутим, постоји и мишљење да је на лице места је дошла Ирена Римска, удовица Светог Кастула, која је открила да је и даље жив. Одвела га је својој кући и неговала га је.
Севастијан је, након што се опоравио, стао на неко степениште у Риму куда је пролазила царска поворка и пред свима вербално напао Диоклецијана због свирепости према хришћанима.
Свети мученик Севастијан се сматра заштитником оних који су болесни, ратни инвалиди, војници и полицајци.
Њега су, као и Светог Ђорђа, често управо војници узимали за заштитника; његов култ је и код православаца и код римокатолика кулминирао у 14-15. веку.
Православци га славе 18. децембра по јулијанском календару, што је 31. децембар по грегоријанском, док га римокатолици обележавају 20. јануара.
informer.rs/novosadska.tv
