Према истраживањима, за сваки пад температуре од један степен Целзијуса, ризик од можданог удара расте за 1-2 одсто.
Хладно време може да повећа ризик од можданог удара, који на сваких 20 минута погоди једну особу у Србији. Када температура падне, долази до сужавања крвних судова, што може да отежа проток крви до мозга и створи озбиљне здравствене проблеме. Зашто се то дешава и како се заштитити, открива неуролог др Сиди Ране.
– Мождани удар настаје када крв не може адекватно да дође до мозга, било због зачепљења крвног суда или његовог пуцања. Ово је хитно стање које захтева брзу медицинску помоћ како би се избегле трајне последице или смрт – подсећа доктор.
Др Ране објашњава да хладноћа повећава ризик од можданог удара, посебно код старијих особа и оних са постојећим здравственим проблемима.
– Снижена температура узрокује сужавање крвних судова, што подиже крвни притисак и оптерећује срце. Ово може да доведе до формирања крвних угрушака, који блокирају проток крви до мозга и изазивају мождани удар – опомиње.
Фактори који повећавају ризик
Према истраживањима, за сваки пад температуре од један степен Целзијуса, ризик од можданог удара расте за 1-2 одсто. Осим тога, хладноћа може да погорша постојећа стања попут хипертензије, дијабетеса и срчаних обољења, чинећи људе подложнијим шлогу. Остали фактори који доприносе ризику укључују:
- Смањену физичку активност
- Нездраву исхрану
- Социјалну изолацију
- Повећану склоност ка згрушавању крви
Знаци на које треба обратити пажњу
Познавање симптома можданог удара кључно је за брзо реаговање. Можете их запамтити помоћу скраћенице ФАСТ:
- Лице (фаце): Једна страна лица виси или је утрнула
- Рука (арм): Једна рука је слаба или утрнула
- Говор (спеецх): Говор је отежан или неразумљив
- Време (тиме): Хитно позовите помоћ
Други симптоми могу да укључују јаку главобољу, проблеме с ходањем, замагљен вид и збуњеност.
Како се заштитити?
Др Ране саветује следеће мере превенције током хладних месеци:
- Облачите се топло и останите у затвореном током екстремно хладних дана
- Одржавајте редовну физичку активност, попут вежбања у затвореном простору
- Храните се здраво, бирајући воће, поврће и интегралне житарице
- Редовно контролишите крвни притисак и ниво холестерола
- Останите хидрирани и избегавајте стрес
Фото: Pexels
