У Србији више од 800.000 људи болује од дијабетеса који је постао један од највећих здравствених проблема у свету, упозоравају лекари и наглашавају важност правовремене дијагнозе и лечења те болести, као и то да редован медицински надзор, правилна исхрана, физичка активност и превентивни скрининг могу значајно допринети смањењу ризика од развоја шећерне болести.
Ендокринолог др Срђан Поповић навео је да постоје два типа дијабетеса и да су оболели од дијабетеса тип 1 потпуно зависни од инсулина, а да је тип 2 раније био повезан са старијом популацијом, док се данас јавља чак и код деце.
Поповић саветује да се скрининг у циљу превенције дијабетеса обавља барем једном годишње, укључујући ОГТТ тест (двочасовни тест са 75 грама шећера), као и тестирање гликемије на различитим временским интервалима.
“Тестирање гликемије и инсулинемије омогућава препознавање поремећаја, иако инсулинска резистенција не мора бити одмах видљива. Висока инсулинемија може довести до озбиљних последица, као што су кардиоваскуларне болести или стерилитет, стога је редовно праћење кључно“, рекао је Поповић за К1 телевизију.
Додао је да је и инсулинска резистенција озбиљан проблем који може да узрокује разне здравствене проблеме, укључујући и поремећај у функцији штитасте жлезде.
Реч је о специфичном феномену који може довести до хроничног исцрпљивања панкреаса, смањеног лучења инсулина и потенцијалног развоја дијабетеса.
Фармацеут Споменка Бабић Банковић указала је да је дијабетес постао болест “пандемијског карактера“ наводећи да је у свету више од 550 милиона оболелих, а да се предвиђа да ће тај број достићи милијарду до 2040. године.
Додала је да у свету 360.000 људи годишње умре од компликација изазваних дијабетесом и нагласила да су те бројке алармантне и да дијабетес не погађа само здравство, већ и финансијски систем.
“У Србији 12 одсто становништва болује од дијабетеса, а 50 одсто је гојазно, што представља озбиљан терет за здравствени систем“, рекла је Бабић Банковић.
Навела је да симптоми који могу указивати на дијабетес укључују повећану жеђ (полидипсију), учестало мокрење (полиурију), ноћно мокрење (ноктурију), варирање телесне тежине, као и хипертензију и повишене триглицериде.
“Такође, инсулинска резистенција може изазвати специфичне промене на кожи, као што су флеке на врату и пазуху“, навела је Бабић Банковић.
Фото: Pexels
