У средњем веку била је једна од главних лековитих биљака, пре свега користила се као ефикасан лек против куге
Анђелику је, према легенди, открио Свети Архангел Михаило, па је по њему она и добила назив. Поред многобројних лековитих својстава, ова биљка је веома делотворна за болести плућа.
Анђелика подстиче излучивање слузи из дисајних органа. Садржи уља која делују противупално и сузбијају инфекције, па помаже код бронхитиса и упале плућа.
У народној медицини затупљена је већ дуго, а због ароматичног укуса користи се и као храна и зачин.
У средњем веку била је једна од главних лековитих биљака, пре свега користила се као ефикасан лек против куге. Захваљујући њој од куге је тада спасено много људи, па је првобитно названа анђеоском биљком, да би се тек касније усталио назив анђелика.
Корен ове биљке добар је и за варење, а етерична уља добијена од ње користе се и за подстицање апетита. Због таквог дејства користи се и за опоравак од анорексије и малаксалости, али помаже и у лечењу реуматских болести, болести јетре и жучи и менструалних тегоба.
С друге стране, једињење остхол спречава згрушавање крви, због чега се препоручује за лечење тромбозе.
Користи се и као благо средство за смирење и чврст сан.
Међутим, конзумирање анђелике се не препоручује за време трудноц́е, а ни током дојења. Није препоручљиво ни да анђелику користе људи оболели од дијабетеса, а ни они који пију лекове против згрушавања крви.
У терапеутске сврхе користи се као течни екстракт, тинктура, етерично уље или осушени корен за чај.
krstarica.com/novosadska.tv
