Новогодишњи празници синоним су за топлину, породичну блискост, усхићење – представљајући један од ретких момената када материјализоване ствари у нама буде љубав и носталгију.
Уживајући у поклонима и кићењу јелке, ми превазилазимо естетску и материјалну поенту, повезујемо се и стварамо осећај припадности.
Међутим помодарство, последњих неколико година, ужива свој врхунац, продирући и у најситније поре празничних чаролија.
Тако све чешће сведочимо јелкама без украса, са машнама или плишаним играчкама и ниши „мање је више“. Да ли је?
Породице које су своје домове китиле шљаштећим сијалицама и у доба деведесетих, када је небо било исписано злим слутњама и црном бојом, памте потпуно другачију јелку – идентичне украсе које смо имали малтане сви.
Од минијатурног, помало искривљеног Деда Мраза израђеног у различитим бојама, скромних кугли у сребрној и плавој нијанси, бубња, поклончића, па све до украса у облику јабуке и чувене звезде на врху.
View this post on Instagram
Фото: Pexels
