Уколико су тачне информације о томе да председник Србије Александар Вучић размишља да поднесе оставку и да не учествује на превременим изборима који би се одржали на свим нивоима, онда су то веома лоше вести за Србију, њен грађански мир, геополитичку позицију и економске перспективе. Такође, једна оваква одлука оборила би драстично „акције“ српског фактора у Републици Српској и Црној Гори.
Положај Срба на Косову и Метохији погоршао би се а и сада је тежак и неподношљив. Снаге које желе да преузму власт у Србији доминатно су на становишту да Србија треба да буде попустљивија према *Косову, да Русији ваља увести санкције, а да Срби у Републици Српској и Црној Гори немају много значаја за Србију, штавише често су третирани као баласт и терет. Оставка и неучествовање на изборима Вучића били би ветар у једра онима који желе власт упркос минорном утицају у бирачком телу. Ипак тај слаб одзив и углед у народу не спречава их да прете линчом политичким противницима и да по факултетима спроводе стаљинистичке анкете међу професорима и запосленима јесу ли за врли нови свет или за старе, ретроградне снаге.
Чин повлачења дао би за право исказу новог председника Демократске странке да Вучић треба попут Асада да седне у авион и напусти Србију. Паралела са Асадом нужно повлачи и паралелу са Сиријом. И ко год мисли да не може горе, нека погледа сценарио у Сирији где Асад одступа а на власт долазе џихадисти. У ситуацији општег метежа и слабљења државе сасвим је могућ и Украјински сценарио у Србији, уосталом заставе Мајдана и призивање истог чули смо већ много пута на протестима. Отуда, објективна стварност је таква да уколико председник Србије одлучи да се повуче из политичке арене у овом моментуму отвара се лепеза црних и лоших сценарија.
