Лидер Странке слободе и правде и његова екипа следбеника оголили су се до краја и сасвим јасно показали да су студенте искористили за своју политичку агенду.
Ако је неко до сада сумњао да опозиција нема уплива у такозване студентске протесте и блокаде факултета, данас је добио и потврду да управо тако ствари стоје од почетка. Лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас и његова екипа следбеника оголили су се до краја – преузели су протесте и сасвим јасно показали да су студенте искористили за своју политичку агенду.
Главни опозициони диригент само је тражио прави тренутак. Он је све време каналисао акције студената преко својих омладинаца и када су му украли медијски шоу, решио је да се опет прикаже у правом светлу. Ђилас је поново показао да је неприкосновен у улози политичког вође који паразитира у јавном простору који су други освојили. Незајажљивост у његовом наступу посебно се види у актуелним догађајима које организује део студената.
Усвајање буџета Војводине и понашање опозиције у покрајинском парламенту све је истерало на чистац. Ђилас је намигнуо и опозиција је напустила седницу и поручила да иде на улицу да буде заједно са студентима. И то је све што треба да знамо о правом карактеру ових протеста.
Ђилас је студенте искористио за своје интересе. Док је за његов страначки рачун било исплативо, Ђилас је стајао по страни и повлачио конце из мрака, користећи страначке омладинце и активисте разних невладиних организација који тобож заговарају студентску причу. Чим је студентска побуна запретила да преузме медијску пажњу, Ђилас је искочио на позорницу и показао несумњиву решеност да стави све под своју контролу. Протести су, захваљујући интервенцијама Ђиласа и њему сличних, добили карактер правих партијских догађаја. Неки опозициони лидери су од студентске побуне направили полигон за сопствено политичко напредовање, а неки га виде као прилику за излазак из анонимности. Ђиласу та побуна треба искључиво за спашавање сопственог политичког пада, с обзиром на опште расуло унутар ССП и отворену бежанију посланика од Ђиласовог аутократског понашања.
Ослабљеном Ђиласу предстоји и борба унутар опозиције за преузимање улоге главног вође. То неће бити нимало лако ако се има у виду да су неки од његових досадашњих сабораца престали да га следе, а појавили су се и неки нови који лако могу да га истисну. Биће ту и оних који добро памте Ђиласове чистке у Демократској странци, док је био на њеном челу. Један од њих је свакако бивши фудбалер Саво Милошевић.
Он је сад подржао студенте и њихове протесте, али је питање какав став ће имати када сазна да иза њих стоји његов стари зналац – Драган Ђилас. Милошевић је својевремено говорио о личним фрустрацијама, сујети и бахатости Ђиласа, па ће бити занимљиво видети да ли ће Милошевић моћи да подржи протесте чији барјактар и званично постаје Ђилас.
Срђан Барац из Центра за друштвену стабилност каже за Курир да је Ђилас још једанпут погрешио у намери да злоупотреби друштвено незадовољство зарад свог политичког интереса.
„Драган Ђилас, као незванични лидер опозиције а званични финансијер опозиције, свако друштвено незадовољство константно покушава да претвори у шансу за прикупљање капиталнеподршке не би ли се представио као неко ко може да окупи народ. Већ који пут је направио грешке, а чини ми се да ће то урадити и овај пут, јер сви друштвени протести и незадовољство, када се укључи Драган Ђилас, престају, јер он, као неко ко се руководећи градским и државним телима није показао, ствара једну врсту отпора код свих који протестују и шаље јасну и огољену слику да се друштвено незадовољство злоупотребљава ради прикупљања политичких поена“, оцењује Барац.
Фото: Танјуг
