Као рођена Београђанка, као бака, као мајка, као супруга, као неко ко је цео свој животни и радни век провео у нашој престоници са спорадичним путовањима по Србији, пишем у нади да ће се наш народ мудар и вредан уразумити.
Као жена од 67 година која има троје унучића и на услузи је сину и ћерки око чувања деце, која иде на две адресе да би била бака, већ два пута сам се нашла у страшним гужвама због протеста неколико људи у чијим очима сам видела бес и острашћеност и заболело ме је и зато вам децо ово и пишем. Као неко ко је прошао неколико ратова. Чија породица је била кроз векове и расељавана и исељавана, као неко ко је некада имао за пристојан живот, а некада није имао ни за основно, да су нас кроз најтеже периоде спасавали рад, слога, љубав. Не знају данашње генерације шта је немање. Поштеђени сте да се сналазите и живите генерацијски у домовима, не знате како је кад је месечна плата пет марака, а патике деци су сто марака. Када вам легне плата, која док је замените изгуби већ вредност 30 посто. Када нам је натеже било нисмо ломили, викали, блокирали улице, претили, тукли се. Децо, ово је ваш град, један имате. Сузе су ми потекле прошлог децембра када су ломили скупштину града. Када сам гледала како се шара град, како се жврља, урушава и фекалијама полива Нови Сад. У овој Србији ће остати моји унуци, због њих ово пишем. Иду новогодишњици празници, еуфорија, куповина и гужве. Сви свуда каснимо. Бојимо се у саобраћају да не будемо колатерална штета, плашимо се за нашу безбедност. Децо драга, коме верујете, кога слепо пратите? Зашто своје рушите? Од кад је наше историје спољни непријатељи су покушавали да нас поделе. И крилатица нас је спасила, само слога Србина спасава. Драга децо, прошли смо ми старији много тога. Радите, своје новце зарађујте, дружите се, смејте се. Немојте ширити мржњу, страх и панику који никоме ништа добро донели нису. Они што воде протесте нека воде политику тамо где јој је место. Зна се где се предлаже и дискутује, где се гласају и мењају Закони. Неће ово рушење изаћи никоме на добро. Неће ово лупање решити ваше проблеме. Немојте да наседате. Будите и ви браће и сестре, мужеви и жене, очеви и мајке, а не слепи послушници оних који вас тако искусно користе. Паметни сте, таква је наша крв, саздани смо од мудрости, немојте да се заваравате, пустите интернете, писање, телефоне, разговарајте и борите се за себе. Увек је посла било за вредне. А не знате хвала Богу шта значе ратови и немаштина, бриге и сирене. И даће Бог да никада не сазнате. Своје чувајте, друго немате. Прекините ове ужасе по улицама Србије, какву слику шаљемо свету, нашој деци, зашто млади напуштају школе, не уче, не иду на испите и на часове, јер им је боље да вичу него уче. Гледајте себе и своје породице и пустите да се политика води у институцијама. А те које слушате да имају политку. Свакоме је његова мука највећа, а ли не решава се свако незадовољство насиљем на улици. Замислите сада свако за свој проблем да изађе. Будимо људи. Будимо увиђајни. Хајде да се сетимо предака и да они буду на нас поносни. Да ли сте некада засадили дрво, ви који сте графитима упропастили фасаде и фасаде? Молим све. Децу, младе, родитеље, учитеље, наставнике, коловође, будимо увиђајни, овде се живи и ради, ово што имамо је неко крваво правио, није то ваша својина и нисте сами. Пустите нас да живимо и функционишемо. Склоните се са улица. Само правите глупости и ометате све нас који би мир, школу, учење. Мислите својим главама и не дајте да вас ико воза и потпирује. Будите наш понос.
