-Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић изјавио је данас на отварању конференције „Свет у 2025“ да ће Србија на крају ове године имати у сектору ИКТ (информационих и телекомуникационих технологија) суфицит већи од четири милијарде евра.
„За нас је ова година била апсолутно рекордна и најуспешнија до сада када говоримо о овом привредном аспекту нашег министарства, области телекомуникација“, рекао је Ристић на отварању конференције коју у Привредној комори Србије организује Цолор медиа група.
Нагласио је да се Србија претходних 10 година озбиљно и систематично бави развојем ИКТ сектора и да је током тих 10 година наша земља постала лидер у ИКТ сектору у читавој југоисточној Европи и једна од најуспешнијих земаља у читавој Европи у том сектору.
„У односу на рекордан суфицит из 2023. који је износио 3,44 милијарде евра, ове године бележимо константан раст од 19 одсто, што значи да ћемо ове године имати суфицит већи од четири милијарде евра у ИКТ сектору“, рекао је Ристић.
Подсетио је да министарство наставља развој неколико капиталних пројеката, попут постављања 4.500 километара оптичких каблова у руралним срединама, чиме ће до краја 2026. године Србија бити премрежена најквалитетнијим интернетом.
„У овом тренутку имамо покривеност већу од 98 одсто националне територије различитим облицима интернет конекције, али нам је циљ да у потпуности то пребацимо на оптички интернет“, рекао је Ристић.
Додао је да се ради и на дигитализацији туристичке понуде Србије и да ће наша земља имати свој сервис сличан букингу до фебруара наредне године.
Када је сектор јавног информисања у питању, Ристић је рекао да ће министарство, у складу са реформском агендом, извршити своје обавезе у виду измене три медијска закона, у складу са сугестијама Европске комисије.
„Ради се о изменама два закона која су донета крајем прошле године, то је Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима као и темељне измене Закона о јавним медијским сервисима“, рекао је Ристић.
Он је напоменуо да у Србији у овом тренутку делује 2.194 медија, 76 новинарских удружења, три саморегулаторна тела и најмање три синдиката са националном покривеношћу.
„Медијска заједница је изузетно богата, изузетно бројна, то доприноси медијском плурализму и доприноси специфичној динамичности сектора јавног информисања“, рекао је Ристић.
Фото: Танјуг, Сава Радовановић
