Никољдан је најчешћа слава у Срба, а Свети Никола један је од најпопуларнијих светаца у целом хришћанском свету – његов лик и име инспирисали су и настанак Деда Мраза.
Тим из Бразила, који је предводио форензички 3Д уметник Цицеро Мораес, урадио је, на основу моштију из Барија и са острва Лидо, форензичку апроксимацију лица архиепископа Мире Ликијске захваљујући чему је Свети Никола „оживео“.
– Више од 10 година имамо традицију рада 3Д апроксимација лица светаца. Пре неког времена предложио сам да урадимо Светог Николу члану нашег тима др Хосеу Луису Лири, експерту за животе католичких светаца, па смо започели овај пројекат уз помоћ др Тијага Беинија, професора стоматологије и специјалисте за форензичку стоматологију – рекао је за Телеграф Науку Цицеро Мораес.
Са добро избалансираним тимом, додао је он, било је могуће да прикупи материјал са много података и из много извора.
– Користио сам податке из студија које је педесетих година спроводио проф. др Луиђи Мартино. Тражио сам дозволу за коришћење ових података од оца Гаетана Ђерарда Ћиофарија из Центра за проучавање Николаја, где је књига штампана, који је то одобрио. Иницијално смо урадили 3Д реконструкцију лобање коришћењем података из анатомских анализа урађених педесетих година. Онда смо пратили профил лица коришћењем статистичких пројекција. Допунили смо ове податке техникама анатомске деформације, у којима се томографија главе живе особе прилагођава тако да се лобања виртуелног донора поклапа са лобањом свеца чије лице радимо. Финално лице представља уметање свих ових информација, које су анатомски и статистички повезане – рекао је Мораес и додао:
– Генерисали смо две групе слика, једну са више објективним елементима, што значи лице без косе, браде и бркова, затворених очију и у црно-белој техници, а другу групу са више уметничким и спекулативним елементима, за које смо користили иконографију Светог Николе Мирликијског. За цео овај рад нам је било потребно око две недеље.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Како се подсећа у раду, Свети Никола био је архиепископ Мира у 4. веку, а о њему се више зна из традиције него из историјских докумената. Након његове смрти 6. децембра 345. популарност овог свеца непрестано је расла, а 1087. група од 62 морнара отела је његове мошти из Мира и пренела их у Бари.
– Раних педесетих година, дошло је до пробијања воде у делове Базилике Светог Николе у Барију, па је специјална комисија настала по наређењу папе Пија XИИ добила задатак да мошти архиепископа извуче и сачува. Анализу костију урадио је др Луиђи Мартино (1908-2001), професор Универзитета у Барију. Рад је трајао четири године и за то време су кости стављене у ковчег са малим прозором. Др Марино и његов тим урадили су детаљну анатомску студију. Анализа је дала серију података попут процењене висине од 167 центиметара, уз још неке податке – наводи се у студији „3Д рендеровање лица на основу лобање приписане Светом Николи Мирликијском“.
Др Мартино је 1992. анализирао и групу костију које су чуване у Цркви Светог Николе на острву Лидо у Венецији, а за које се такође тврдило да су припадале архиепископу Мире Ликијске. Утврђено је да су највероватније припадале истом скелету као и кости из Барија.
zena.blic.rs/novosadska.tv
