Свети Јован се убраја у Света три јерарха, а надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности
Православни хришћани и Српска православна црква обележавају славу у част Светом Јовану Златоустом. Овај светац имао је велики утицај у хришћанству, а обичаји и веровања који се везују за овај дан, веома су занимљива и поштована у народу. У многим кућама је изабран за заштитника и крсну славу.
Рођен је у Антиохији, где је студирао богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски. У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника. Као ђакон пише „О свештенству“, дело непревазиђено до данас, а као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт
Свети Јован се убраја у Света три јерарха, а надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.
Његове свете мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим (Ватикан), где су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у Цариград (Истанбул). Свети Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме писму и Светој литургији. У својој друштвеној етици, Свети Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.
Сматра се једним од најученијих светитеља, па се верује да на данашњи дан ваља узети неку књигу и из ње прочитати макар део.
Ово су обичаји којих се придржавамо
Но, у народу Србије се истиче и веровање да на данашњи дан, нарочитно жене, не треба да у руке узимају вуницу, конац или игле. Треба се посветити духовном раду, а верује се да ако се конац ипак узме у руке и прекине, то не слути на добро.
Оне жене које су се молиле Светој Петки за потомсто и за њену славу ставиле конац око руке, ако пукне за славу Светог Јована Златоустог, то не слути ништа добро.
kurir.rs/ona.rs/novosadska.tv
