Причу о дечаку из Недођије настала је пре више од једног века
Ремек-дело дечије књижевности „Петар Пан“потиче из пера шкотског писца Џејмса Метју Барија, коју су више пута екранизовале различите продукције. Оно нас учи важним лекцијама о породичним врендостима. Инспирација су му били дечаци из његовог живота.
Према оригиналној причи, Петар одлази од куће, јер мисли да онда неће морати да одрасте. Одлази у Недођију, верујући да ће му мајка увек остављати отворен прозор. Петар се безбрижно играо без страха да ће изгубити њену наклоност. Али онда је одлучио да се врати. Међутим, срце му је било сломљено, када је на прозорима затекао решетке и поред тога видео да његова мајка има још једну бебу. Схвата да је љубав његове мајке била условна и да га је она заменила.
У оригиналном сценарију није било вилинске прашине, она је додата касније из безбедносних разлога. Петар и друга изгубљена деца су могли да лете кад год пожеле. Међутим, након што је стигло неколико извештаја о деци која су се повредила док су покушавала да лете, Бари је додао вилинску прашину – без које ликови никако нису могли да лете.
Бари први пут спомиње Петра Пана у „Малој белој птици из 1902. године, роману заснованом на истинитој причи. Наиме, радило се о беби која је могла да постане птица, а виле су је научиле да лети лондонским баштама. Ова прича је постигла огроман успех, па је писац одлучио да напише и књигу посвећену само Петру Пану, која је објављена 1906. године.
Животна трагедија као инспирација за Петра Пана
Верује се да су два догађаја из Баријевог живота инспирисала лик Петра Пана. Први догађај се односи на смрт његовог старијег брата Дејвида, који је погинуо са 13 година, док је клизао по залеђеном језеру. Дејвидова смрт је утицала на породичну атмосферу. Бари је одрастао са осећањем да родитељи на њега не обраћају пажњу.
А ко је Барија инспирисао за остале ликове?
У питању су била деца његових великих пријатеља. Бари је 1897. године, упознао брачни пар Артура Левелина Дејвиса и Силвију ду Морије, који су имали троје деце Џорџа (4), Џона (3) и Питера (2). Три године касније, стигао је четврти син Мајкл, а 1903. године рођен је Николас. Писац је успео да успостави веома блиску везу са Џорџом, који је био инспирација за бебу у „Белој малој птици)“ и Мајклом. Када је овај брачни пар преминуо десет година након што су се упознали, Бари је преузео бригуо о деци.
Џорџ је погинуо борећи се у Првом светском рату, а упркос болу, Бари је успео да превазиђе губитак, како би наставио да брине о другим дечацима.
Однос према дечацима је био врло дискутабилан
Међутим, посебан однос који је имао са дечацима често је сматран неморалним, чак, и када су дечаци порицали оптужбе.
Несреће нису заопбилазиле ову породицу. Као Баријев брат и Мајкл је умро у залеђеној реци. Пронађен је у загрљају са још једном особом.
Годинама касније, Питер је написао књигу под називом „Мртвачница“, која је укључивала и преписку са Баријем. У својој књизи је говорио о односу између Берија и породице. Убрзо након објављивања књиге, Питер је окончао свој живот бацивши под воз. Изненађујуће, правом Питеру се није допало што је његово име повезано са књигом и ликом Петра Пана.
Оптужбе неосноване
Нема доказа да је Бари био педофил, нити да је у то време био осумњичен за то. Николас, најмлађи од браће, негирао је као одрасла особа да се никада није неприкладно понашао.
– Био је невин, због чега је и могао да напише Петра Пана – нагласио је.
Фото: yt, screenshot
