Традиционално, Срби који су посетили Свету гору или Јерусалим стављали су „хаџи“ испред свог имена, како би се сећали тог важног путовања, а ова пракса нема никакве везе са исламом.
Неки Срби православци имају хаџи у свом имену и презимену, а тај префикс има своје јасно значење и нема везе са исламом, како се обично мисли. Префикс хаџи у српској православној традицији носи дубоко духовно значење. Иако су комунистички режими често стварали забуне око порекла овог израза, повезујући га с исламом и ходочашћем у Меку, истина сеже далеко дубље и има своје корене у српској православној побожности према светим местима, посебно у вези са Светом гором и Јерусалимом.
Наиме, хаџи у имену српског православца не потиче из турског језика нити има везе са муслиманском праксом. Овај израз заправо долази од грчке речи хагиос, што значи „свети“. На грчком језику, Хагион Орос значи „Света гора“ и означава свето место православља. Историчар уметности Душан Миловановић објашњава:
– После посете светињама Свете горе, сваки православни верник може уз своје име поставити хаџи. То није из турског језика, како многи мисле, него потиче од грчке речи хагиос, што значи свети. Дакле, он је практично освештани човек боравком на Светој гори. Такав човек може да напише да се зове, рецимо, Предраг хаџи Миловановић. Они који стигну до Јерусалима, стављају ‘Хаџи’ са великим ‘Х’ испред свог имена, као Хаџи Предраг Миловановић – каже Миловановић.
Некада се препоручивало да сваки православни Србин бар једном у животу посети Свету гору и манастир Хиландар. Након посете, верници би често узимали префикс хаџи као знак светости и дубоког личног искуства духовног преображаја. Тако би неко ко је посетио Свету гору стављао хаџи испред свог презимена, на пример, Милош хаџи-Станић, док би онај ко је био на ходочашћу у Јерусалиму стављао хаџи испред свог имена, као Хаџи Милош Станић.
Овај префикс је, дакле, означавао посебан статус међу православним Србима. Не ради се о обавези или законском правилу; пре је био израз поштовања према светом месту и искуству, дубоко везан за веру. Они који су имали благослов да посете Свету гору или Јерусалим желели су да у својим именима сачувају сећање на тај духовни пут.
Турски термин хаџилук дошао је касније и није утицао на ову праксу међу православцима. Када видимо српско презиме с префиксом хаџи, сада знамо да то није у знак ходочашћа у Меку, већ из светог путовања у православне светиње. Хаџи је остао као симбол нечега светог и чистог, као својеврсна титула која постаје саставни део имена за оне који су, кроз посету Светој гори или Светој земљи, прошли кроз духовно просветљење и освећење.
Фото: Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
