Ниједан садржај на интернету није много опасан по децу уколико родитељи разговарају са њима, негујући њихово критичко мишљење, док се у супротном могу појавити бројни проблеми, у првом реду – зависност од интернета, каже психотерапеут Биљана Ћулафић.
Она је за Танјуг рекла да дете којем нису постављене границе, односно које је на неки начин занемарено и којем је родитељ „тутнуо телефон у руке“, може да постане зависно од интернета, као и да таква зависност може да се упореди са другим врстама зависности, будући да се код деце, када играју неку игрицу или гледају нешто занимљиво, лучи хормон среће.
„Онда је све остало досадно и неинтересантно. Ми заправо упадамо у матрикс, а овде је највећи проблем то што родитељи заборављају на дечију потребу да им буду постављене границе“, рекла је Ћулафић.
Родитељи би требало да кажу деци да могу да се играју на таблету, али да ће доћи време и када треба да се учи, указује она, називајући одсуство таквог приступа „плишаним васпитањем“.
„Не желимо да фрустрирамо децу, јер нас то нервира, па нам је лакше да кажемо – ма, добро, нека се игра“, објашњава она.
Говорећи о бесу који је последица фрустрације, попут разбијања телефона, Ћулафић је рекла да је за њега одговорна одрасла особа која није поставила границе како треба.
Она је навела да родитељи имају обичај да током лета запусте децу и да онда с јесени морају да долазе код психотерапеута јер деца нису у стању да прате наставу и обављају своје обавезе.
Ћулафић је напоменула да не треба искључити коришћење интернета код деце, али да треба увести меру, имајући у виду и чињеницу да телефон зрачи дневну светлост, због чега дете не може да заспи на време.
Као још једну од опасности на интернету, Ћулафић је истакла изложеност деце фотошопираним фотографијама познатих са којима се идентификују.
„Они себе пореде са њима. Ружни су сами себи у односу на оно што виде, што доводи до пада самопоуздања и депресивности. Стално виде успешне и насмејане људе, а не схватају да су то само секвенце из живота тих успешних људи, при чему је чак упитно колико су они заиста срећни, јер данас имамо тиранију среће“, упозорила је Ћулафић.
Она је навела да је овакав утицај интернета веома опасан по децу узраста од 13 до 20 година, због чега је битно да се родитељи позабаве садржајима које деца прате, као и да им објасне да је много тога измонтирано и да код њих развијају критичко мишљење.
„Ниједан садржај није толико опасан ако ми причамо са децом. Ако ми децу пустимо да гледају и ријалити и остале садржаје без објашњења шта је то и да то не ваља, наравно да ће то негативно утицати на њих“, напоменула је она.
Ћулафић је упозорила да су деца у савремено доба изгубила своје место у породици, јер се од њих очекује да уче за школу или да се играју, будући да немају других обавеза што, напомиње, није био случај пре 50 или 100 година – када су деца активно учествовала у свим активностима у кући.
„Ја имам сина од 11 година и учим га како да укључи машину, да извади веш и окачи га да се добро осуши, јер треба да их припремамо за реалан живот“, нагласила је она.
Говорећи о породици, Ћулафић је подвукла да су важне потребе свих чланова породице, а не само деце, чега и она треба да буду свесна.
Како је додала, самопоуздање се неће изградити лажним комплиментима, јер деца то препознају.
„Ако их похвалимо да, на пример, девојчици лепо стоји хаљина, или да је дечак нешто добро урадио и кажемо да смо поносни на њих, тако градимо њихово самопоуздање. На друштвеним мрежама ће нам се врло лако срушити самопоуздање ако га нисмо изградили у породици,“ упозорила је.
Ћулафић је додала да је пубертет врло осетљив период у којем утицај вршњака постаје јачи од породице, те да би требало разговарати са децом о томе шта их мучи.
Довољна су два питања у току сваког дана – „како си провео дан“ и „шта ти је потребно“, закључује она.
Фото: Pexels
