АрхиваКултура

Отворен 20. филмски фестивал Слободна зона

Хрватски редитељ Небојша Слијепчевић је у среду увече отворио јубиларни 20. филмски фестивал Слободна зона у Сава центру, где је потом приказан његов кратки играни филм „Човјек који није могао шутјети“, који је ове године освојио Златну палму у Кану.

„Ово је спектакуларно! Хвала на прилици да будем са вама да покажем филм. Ово ће након Кана бити највеличанственија пројекција“, рекао је Слијепчевић посетиоцима у Плавој дворани Сава центра.

Подсетивши да је његово прво ауторско остварење, документарац „За четири године“ (2007), био приказан управо на Слободној зони, Слијепчевић је напоменуо да су организатори фестивала препознали нешто у њему кад ни сам то није, и да су потом дали могућност да буду приказана сва његова остварења.

„Мени је ово најдражи фестивал, не само што ме прати кроз каријеру, већ је избор филмова фантастичан“, напоменуо је Слијепчевић награђен аплаузима.

Филм „Човјек који није могао шутјети” говори о Томи Бузову, пензионисаном капетану Југословенске народне армије, који се једини побунио против ратног злочина над недужнима, због чега је и сам убијен.

У главним улогама су Горан Богдан, Драган Мићановић, Алексис Маненти, Силвио Мумелаш, Лара Некић и други.

Након Слијепчевићевог остварења у Плацој дворани је приказан и филм „Анора” Шона Бејкера, такође овенчан Златном палмом

У свом обраћању, селекторка Слободне зоне Бранка Павловић је истакла да фестивал дугује велику захвалност на подршци и истрајности својим гледаоцима током две деценије.

Павловић је додала да се нада да ће и убудуће остати потреба да се испричају приче које сведоче о помирењу, праштању и јачини људског духа.

Према њеним речима, свет последњих година није постао бољи, што не може бити учињено без нас и нашег ангажмана, а у филмовима на програму 20. Слободне зоне гледаоци ће видети „да се слобода лако губи, а тешко осваја“.

Директор Слободне зоне Рајко Петровић је истакао да јубиларни фестивал обележавају у Плавој дворани, „једној од најлепших дворана за гледање филмова“.

Петровић је истакао да је Слободна зона почела у малој Дворани Културног центра Београда, где је приказивано десет, 15 филмова, а две деценије касније фестивал иде у четири града и у 15 сала, „што не би било могуће без подршке публике“.

Исте вечери када и у Београду, Слободна зона је отворена у биоскопима Cineplex арена у Новом Саду, као и Cineplex у Нишу и Крагујевцу, а до 11. новембра на фестивалу ће се приказати још 70 документарних и играних остварења у 15 програмских целина.

Фестивал ангажованог филма Слободну зону су подржали потпрограм МЕДИА програма Креативна Европа, Министарство културе Србије, Реконструкција Женски фонд, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србије и Француски институт.