Кошарка је моја професија и мој посао, иако је ја тако никада нисам посматрао, мада сам се, наравно, трудио са будем професионалан. С временом је она постала глобални феномен, један од најпопуларнијих спортова, али за мене лично је то део живота и тако ће увек остати, рекао је нови-стари селектор Србије Светислав Пешић.
„Више не живим од кошарке, али и даље живим за кошарку, живим за то што сам повлашћен да носим ту одговорност да помогнем младим људима да буду бољи и тада резултати нису увек најважнији. Ако у томе успеш, да они постану бољи људи, онда је то велика сатисфакција“, истакао је Пешић у интервјуу за НИН.
На питање да је велика сатисфакција када играче траже да останете селектор, Пешић је у свом стилу, рекао да то баш и није тачно.
„Па није тачно да су они то тражили, они су то желели. Тражити и желети, то су две ствари. Видите, српски језик јесте богат, али ми некад немамо меру кад хоћемо нешто да дефинишемо“.
Све је то резултат процеса који се стварао кроз заједнички живот, кроз успехе и неуспехе, кроз препреке на које су и сви они наилазили у том процесу и све те препреке су се решавале и из тога се стварало узајамно поверење, нагласио је Пешић.
„Ја то врло често кажем, да ја мислим да нисам задужен да правим атмосферу, јер видим да се у Србији само говори како је репрезентација имала добру атмосферу, а ја то не признајем, јер ја не мислим да смо ми имали само добру атмосферу, већ да смо ми играли врхунску кошарку“.
Пешић је са временске дистанце од два и по месеца прокоментарисао и „чувени тајм-аут на минус 24“ против Аустралије и дуел против САД у полуфиналу Олимпијских игара у Паризу.
„Ми се сви трудимо да имамо план игре, анализирамо противника, прилагођавамо се противнику и покушавамо да истакнемо наше предности, да сакријемо наше слабости. Међутим, утакмица доноси изненађења, поготово у једном турнирском систему такмичења, ту се нема пуно времена, да се то све предвиди, да се припреми. Тренер не сме да буде изнад екипе, али играчи морају да знају ко је најважнија особа коју морају да прате“.
Када је у питању меч против САД наравно да бих сада нешто променио, јасно је рекао Пешић.
„Можда бих другачије нападао или бранио, али морам да кажем да смо ми у ту утакмицу ушли хендикепирани, са тројицом повређених играча, било је ту чудних ствари, рецимо Јокић је за 37 минута шутирао четири фаула, Богдановић за 32 минута само један. Не кажем да бисмо ми ту утакмицу добили, али као да су се и судије уплашиле да Американци не изгубе. Нама је понестало снаге, нисмо могли физички да испратимо тај ритам. На крају, играли смо против најбоље екипе на свету“.
Пешић је поновио да је почетак новог олимпијског циклуса прави тренутак за формирање јаке Српске лиге.
„Звезда и Партизан играју у једном систему који се зове АБА лига и то је једина лига на свету где је отворено тржиште. То значи да у тој лиги можемо да имамо 12 странаца. То је врло важно да се каже. За све остале националне лиге, од Турске, Грчке, Француске, Шпаније, Немачке, правило је шест плус шест или пет плус седам“
Звезда и Партизан јесу много важни за нашу кошарку, али исто тако и остали клубови, нагласио је селектор.
Сви они изградили су различите системе са различитим циљевима. Било би фантастично када би и остали наши клубови учествовали у међународним такмичењима, што већ годинама није случај. Међутим, када би се формирала наша, професионална лига Србије, за коју ја мислим да ми имамо апсолутно све услове, онда бисмо имали и могућности да таленат и потенцијал наших играча још боље искористимо.
Када би се формирала домаћа професионална лига, онда би се и тренери лакше стварали. И тренери и играчи требало би прво да виде перспективу у својој земљи, па онда могу даље у Евролигу и НБА“ поручио је Пешић.