Доктор Душан Вешовић изјавио је данас поводом предстојећег померања сата на зимско рачунање времена, да људски организам има небројано много различитих регулаторних механизама који се адаптирају, прилагођавају, имају ритам и цикличност и сам организам је навикао на ритам који траје 24 сата.
„Тај ритам се зове циркадијални ритам у медицини. И у нашем организму све функције практично функционишу на том нивоу, 24-сатном нивоу. Ремећење тог ритма може да доведе до неких здравствених ефеката, неких проблема“, рекао је Вешовић за Танјуг.
Он је појаснио да се људи не буде првенствено због буке око себе, јер су други устали, већ зато што их светлост пробуди тако што светлост која улази у простор преко очног живца улази у нервни систем и даје сигнал организму да је јутро и да је време да се започне дан.
„Било би најбоље да устанемо ујутро и да лежимо увече око 23 часа, због хормонског статуса, у вечерњим сатима како пада количина светлости око нас, тако наш систем реагује на тај пад количине светлости“, рекао је Вешовић.
Он је указао на то да млади људи се брже прилагођавају промени времена, јер су њихови адаптивни механизми неистрошени, док старији који имају хроничне болести, дијабетес, кардиоваскуларна оболења спорије се прилагођавају.
Рекао је да због промене сата људи осећају стање умора, немају концентрацију и пажњу, долази и до промене у крвном притиску.
„Уколико имамо кардиоваскуларне пацијенте, тада могу да се јаве мождани, срчани удари, може да дође и до аритмија. Пацијенти не смеју да дозволе себи да немају терапију која је преписана од стране лекара као једна хронична терапија“, рекао је Вешовић.
Он препоручује да људи имају добре животне навике које подразумевају довољан унос воде, редовне оброке и довољну количину сна.
Истакао је да су резултати истраживања показали да период адаптације може трајати свега неколико дана, а за групе пацијената који болују од хроничних и кардиоваскуларних болести адаптација може трајати и до две недеље, а просек је да траје седам дана.
Он је рекао да у периодима када се мења сат чешћи су позиви упућени Хитној помоћи и то од пацијената који имају хронична оболења.
„Хронична терапија, односно терапија за хронично стање, мора да се узима свакодневно да не би дошло до неких компликација у оваквим ситуацијама као што је сада то померање сата“, рекао је Вешовић.
Додао је да су људи због цикличног ритма дана који траје 24 сата навикли на један ритам.
„Ми кад се научимо на један ритам најбоље ћемо функционисати у том ритму. Ако променимо то, то је стрес за нас. То је једноставно стрес за организам. Неко ће се пре, неко ће се касније адаптирати. Сви ће се адаптирати, јер тај сат времена није велика разлика, али у неком датом тренутку представља проблем“, закључио је Вешовић.
Физичар Слободан Бубњевић изјавио је данас да је у Србији према Закону о рачунању времена уређено да се посљедњег викенда у октобру помера сат и прелази на зимско рачунање времена које је у Србији заправо природно астрономско време у овом делу Европе, а померање сата доноси енергетске уштеде.
„Када људи по дану живе, дакле по обданици, тада долази до уштеде енергије, већа је безбедност за саобраћају и друге ствари, та промена која се два пута годишње дешава доводи до великог стреса и код људи и код система и организације, све чак и површинске енергетске анализе показују да енергетске уштеде има. Енергетски гледано то је нешто што је повољно, али с друге стране има и контраргумената и због тога пре свега у домену стреса који постоји“, рекао је Бубњевић за Танјуг.
Додао је да је померање сата тековина 20. века.
„Након индустријске револуције, када је заправо потрошња енергената постала релеванта за економски параметар и кад се заправо могло израчунати да ће бити економски повољније да до овог померања дође и кад су друштва постала организованија, кад су масовни медији почели да функционишу, онда је просто било могуће увести ову меру“, рекао је Бубњевић.
Он је указао на то да се често дискутује о томе укидања померања сата и да долази до сукоба мишљења, јер земљама северне Европе указно време не чини ону корист коју чини земљама са југа Европе које живе од туризма и дужина обданица у том делу Европе има улогу и у економском профиту.
„Ту није реч само о енергетским уштедама или у медицини, време прожима наше животе и овде имамо пуно различитих аспеката који треба да се узму у обзир“, рекао је Бубњевић.
Додао је да не треба бринути како ће земље ЕУ изаћи на крај са овом дискусијом, већ да треба бринути о томе шта ће Србија да уради са тим.
„За нас би било изузетно погубно на свим нивоима ако бисмо одустали од тога да усаглашавамо мерење времена са нашим непосредним суседима и са Европом. Сва решења која можете да смислите које не иду ка томе да сви једнако меримо праве много веће губитке, и по медицини практично нема области живота која не би била оштећена ако би ми измисли неко своје рачунање времена и одустали од усаглашавања. Кад живите на светлу, онда је просто, живот лепши“, закључио је Бубњевић.
Анкета која је спроведена у Шапцу показала је да људи сматрају да је померање сата бесмислено.
„Беспотребно је и само нас малтретирају“, рекао је грађанин Шапца, док је други истакао да му не смета померење сата.
Један од житеља Шапца истакао је да не треба померати време, него како је нагласио, треба да се навикнемо на једно време.
„Ништа не добијамо. Само нам поремети устајање, долажење на посао и остало. По мени то не би требало мењати. Ускладити већ или са тим неким европским или са светским и оставити тако и то је то“, закључио је учесник анкете.
(Крај) јје/лол
