Наши стари су веровали да се по диму угашене славске свеће могу тумачити одређене прилике у кући
Свећа треба да нас подсећа како треба да просветлимо наш ум светлошћу Христове истине, да нашу душу загрејемо љубављу божанском и да наш живот ослободимо од природног и греховног мрака.
Обично када се обележава крсна слава, купује се свећа од 50-60цм. Она се стави у свећњак и посебно се украси, да ли тракама или иконом свеца и стави се на сред свечаног стола где ће бити одржан ручак или вечера. Палимо је на дан славе, пре резања колача. Код неког је обичај да се пали на дан славе, тачно у подне и да се свећа никад не оставља сама да гори у просторији. Домаћин се претходно прекрсти, помоли и пољуби свећу , а затим је упали. Тим пољупцем ми изражавамо поштовање и своју љубав према свецу и самом чину крсне славе или тренутног празника.
На дан славе свећа гори цео дан, докле год не изгори до пар центиметара од свећњака не дира се, а гасите је на следећи начин:
Глава куће и домаћин славе прво се прекрсти, узме чашу вина и захвати кашичицу вина из ње и излије у фитиљ свеће како би се полако угасила. А други начин је да домаћин узме кору славског колача, намочи је у вину и са њом угаси фитиљ, а затим ту кору славског иставите и чувате са тим комадом свеће на неком посебном месту у вашем дому где ће стајати до следеће године.
– Овај остатак од славске свеће можете да користите и када дође свештеник да освешта водицу и дом пред Васкрс и када се породица моли. Пожељно је да се та свећа до следеће славе скроз искористи, али у случају да остане, онда је правило да се однесе у цркву и запали пре литургије-рекао је свештеник Православне цркве за Нај жену.
Наши стари су веровали да се по диму угашене славске свеће могу тумачити одређене прилике у кући – ако дим иде право у вис, добар је знак, а ако кривуда може се очекивати болест у кући или код стоке. Но, ово је само једно од многобројних веровања нашег народа, из давнина.
krstarica/stil.kurir.rs/novosadska.tv
