Српска православна црква и њени верници широм света данас обележавају празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху, у народу познатији као Срђевдан.
Срђевдан припада славама за које се припрема мрсна храна, изузев ако среда или петак нису дани славе. Свака кућа која слави Срђевдан морала би да има икону Св. Сергија и Вакха. Срђевдан се слави и као крсна слава, мада се по броју цркава које су подигнуте овим свецима види да је ова слава била знатно распрострањенија на нашим просторима у средњем веку. Цар Јустинијан им је подигао цркву у Цариграду, после чега се њихов култ раширио ка западу, о чему сведочи и преко 15 цркава које су им биле посвећене на простору између Драча и Дубровника. Постоји и легенда да су приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву пренете и мошти Светог Сергија и Вакха.
Ко су били Свети Сергије и Вакхо?
Свети Сергије и Вакхо су били римски достојанственици на двору цара Максимијана, а страдали су због припадности хришћанској вери и одбијања да се поклоне римским боговима.
Посебно су поштовани у Сирији и Либану, њиховој постојбини, где се на данашњи дан за украшавање користе палмине гранчице.
Због припадности хришћанској вери и одбијања да се поклоне римским боговима погубљени су у Сирији, где је њихов култ успостављен и одакле се раширио по истоку.
Сам цар Максимилијан је наредио да им се одузму војничка одела и сви знаци части, достојанства и чина. Потом их је послао у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоху.
Намесник је покушао да их убеди да се одрекну Христа да би себе спасли бешчашћа, мука и смрти, али оба светитеља остали су чврсти у својој вери. Свети Вакхо издахнуо је под батинама намесникових војника, а свети Сергије одмах потом био је мучен и посечен у граду Росафу у Сирији.
Оба ова мученика и витеза вере Христове страдали су око 303. године.
Св. Сергије нарочито је био поштован у граду Ресафи, где је погубљен, који је једно време носио име “Сергиополис” и у 6. веку био велико ходочасничко место читавог Истока.
Ова слава је у средњовековној Зети била једна од значајнијих. О томе сведочи и црква Св. Сергија и Вакха на Бојани, која је била место где су сахрањивани владари династије Војислављевић у 11. и 12. веку.
За овај дан везују се бројна веровања
Верује се да су ови светитељи заштитници обућара, опанчара и земљорадника који данас никако не би требало да раде, а према предању Свети Сергије данас обилази обућаре и слави са њима. Ратари на Срђевдан не раде ништа са воловима и не излазе у поље, јер се верује да је Свети Сергије “волујски светац”. Данас се све мање људи који се баве пољопривредом у тој мери да читав дан проводе на пољу, али се то може односити и на оне који се рекреативно баве узгајањем појединих биљака, или раде у дворишту. Зато, уколико имате башту или гајите биљке, данас немојте да се бавите тиме, одморите.
У нашем народу се верује да ће данас бити излечени сви који болују од срдобоље (дизентерије) и болести костију. Такође се сматра да је Срђевдан природна граница између јесени и зиме, као и да на данашњи дан и дивље звери постају питоме и кротке.
Фото: Снимак екрана, Википедија
