Осам година сам вук самотњак и много ме је обрадовало што су ово урадили због мене, рекао је
У пензији је 34 године, али га то није спречило да поново буде у Средњој економској школи где му је овај колектив, у сарадњи са његовим пријатељима, јуче приредио прославу стотог рођендана. Слављеник је професор биологије Радојица Алексић који није заборављен иако је последњи пут из учионице изашао 1990, да би се сада опет нашао на месту где је провео две деценије, половину радног века. Окретан, бритког ума, са веком иза себе, Радојица каже да га је обрадовао позив некадашње школе да окружен пријатељима, некадашњим сарадницима и колегама, у добром расположењу угаси свећице на слављеничкој торти.
– Осам година сам вук самотњак и много ме је обрадовало што су ово данас урадили због мене. Предавао сам 20 година у основној школи и онда од 1970. у Средњој економској, а ишао сам и у суседни, тадашњи ШЦ ‘’Вујо Матић’’. Из ове школе сам отишао у пензији која траје већ 34 године, време што сам провео на радним акцијама и као шегрт није ми ушло у радни стаж, а радио сам пуних 40 година. Рођен сам у горњој Азбуковици, испод Медведника и Бобије. Завршио сам пољопроивредну школу и био агроном, онда сам се оженио учитељицом, једном добром душом, завршио факултет и прешао у просвету. Предавао сам биологију. Иначе, рођендан ми је био 26. септембра, али је из одређених разлога славље данас – рекао је јуче уз осмех стогодишњи професор.
Објашњава да је оно највредније што је учио своје ђаке било да се ‘’осамостале и буду усправни’’.
Борили смо се против полтронства, колико смо могли, каже уз слагање да је стање у просвети некада и данас осетно другачије. Савет за данашње професоре је да би морали настојати да се ‘’иновација обавља не само у техници него и у опхођењу, односно приласку људима’’.
– Нисам спаваће природе и волим да сам на улици, нема тог мраза и нема те врућине која ће ме отерати са улице. Јесте, хоби ми је пчеларство, али се нисам бог зна како прославио. Више сам био пропагатор пчеларства него успешан пчелар. Мој рецепт за дуг живот је умереност у свему, храни, пићу, у старом словеначком филму ‘’Кекец’’ има песма ‘’Добра воља је најбоља’’ и тога се држим – рекао је слављеник пре него што је угасио свећице.
У име градоначелника и Града рођендан му је честитао и уручио пригодан поклон помоћник градоначелника Милан Југовић који је казао да је Алексић оставио дубок траг савесно и часно обављајући професорски позив и да су га многе генерације Лозничана упамтила по добром. Директорка Економске школе Слађана Панић каже да су у сарадњи са његовим пријатељем организовали рођенданско славље на које су позвали Алексићеве некадашње сараднике. – Част ми је што је био део овог колектива и одавде отишао у пензију. За њега се чују само речи хвале и сви се слажу да је био врло коректан и према колегама и ђацима. Прави пример просветног радника. Иначе, ово је први пут да имамо из колектива пензионера стогодишњака, а надам се не и последњи – рекла је она. Као што рече професор, ‘’добра воља је најбоља’’, а још боље је када се колектив сети некога иако је пре више од три деценије у пензији, али је оставио такав траг да га се радо сећају па му за век живота приреде и рођенданску ‘’журку’’.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT InfoLo TV
