Српска православна црква данас обележава празник Воздвижења Часног Крста у народу познат као Крстовдан.
Овај празник је посвећен проналажењу Часног Крста на месту Христовог распећа.Воздвижење Часног Крста догодило се 326. године.
Крстовдансе слави два пута годишње: 18. јануара и 27. септембра. Јесењи Крстовданслави успомену на дан када јецарица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христ на Голготи.
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места. Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару где је празник обележенцрвеним словом као заветни празник.
Сваки Србин и свака Српкиња зна да је на Крстовдан обавезан строги пост. Многи верници тог дана једу само бели хлеб и црно грожђе.Исто тако, обавезно је радовање:
„Радуј се, Крсте, јер на Теби Христос, Бог наш, својевољно рашири руке Своје и изврши наше спасење!“
На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак. Народ верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.
Фото: Илустрација
