Крстовдан је празник који православни верници прослављају два пута годишње, први се обележава 18. јануара, а други, јесењи Крстовдан прославља се 27. септембра. Овај дан се обележава у славу часног крста, а један од најважнијих обичаја јесте установљен пост.
Пост подразумева две фазе – духовни и телесни. Духовни пост, који је и значајнији од телесног представља уздржање од лоших мисли и дела, већ вежбање љубави, мира, слоге и стрпљења. Телесни пост се односи на избегавање намирница животињског порекла, као и уља, верници углавном практикују пост на води. У неким крајевима Србије постоји веровање да се на Крстовдан једу грожђе и хлеб. Период поста подразумева труд да се стекне унутрашњи мир, али и чишћење и тела и душе.
За овај празник се везује узречица још из старих дана која гласи – „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости!“ Поред празника, на овај дан се практикује и молитва. Избегавају се физички послови, али не да се не би радило, већ да би људи током дана имали времена за молитву.
На зимски Крстовдан се свети водица, а и на јесењи, према обичају треба у дом унети освештан босиљак, биљку за која се верује да штити дом од негативне енергије и симболизује мир. За Крстовдан треба јести грожђе, јер је ово воће симбол слатке победе, плодности и обиља, а сматра се да они који га на овај празник једу привлаче срећу и обиље. Још један обичај задржао се до данас, а то је да на Крстовдан треба вратити све дугове.
sensa.mondo.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels
