Титаник је ударио у ледени брег, 14. априла 1912. године, у северном Атлантском океану и потонуо за мање од три сата, што је резултирало смрћу више од 1,500 људи.
Титаник је био чувени британски путнички брод, који је потонуо 1912. године током свог првог и јединог путовања. Изграђен је као најмодернији и највећи брод свог времена, са 269 метара дужине и капацитетом од преко 2,200 путника. Сматран је „непотопивим“ због напредне технологије коришћене у његовој изградњи.
Нажалост, током ноћи 14. априла 1912. године, Титаник је ударио у ледени брег у северном Атлантском океану и потонуо за мање од три сата, што је резултирало смрћу више од 1,500 људи, а многи се питају зашто Титаник никада није извађен из мора, и шта се догодило са телима путника.
Зашто Титаник никада није извађен из воде?
Постоји читав низ техничких, логистичких и етичких разлога зашто је Титаник и даље под морем. Важно је напоменути да међу научницима и стручњацима постоје различита мишљења о томе да ли је вађење олупине из воде пожељно, и могуће. Доносимо вам неколико мишљења о олупини Титаника и њеној будућности.
Технички изазови
Једна од главних препрека је огромна дубина на којој лежи Титаник. Смештен на отприлике 3.800 метара испод површине северног Атлантског океана, долазак до олупине представља значајне техничке изазове. Према Бллу Содеру, поморском архитекти и историчару, олупина Титаника се налази на дубини која је ван домашаја вец́ине даљински управљаних возила (РОВ), па чак и неких подморница са људском посадом.
Структурни интегритет
Временом се стање Титаника значајно погоршало због корозије и утицаја дубоког мора. Према речима др Џејмса Делгада, поморског археолога, структура Титаника је у врло деликатном стању, а подизање нетакнутог брода захтевало би значајно појачање и стабилизацију, што је сложен инжењерски задатак.
Трошкови и ресурси
Финансијски аспект такође игра кључну улогу. Трошкови повезани са операцијом спасавања такве величине били би огромни. Др Пол Матијас, поморски археолог и бивши кустос колекције артефаката Титаника, каже да би била потребна значајна финансијска средства за извођење операције која би могла безбедно да подигне Титаник, а питање ко ц́е сносити трошкове остаје без одговора.
Очување и етика
Многи научници и стручњаци тврде да олупину Титаника треба оставити неометаном као меморијалну и подводну културну баштину. Постоји забринутост због нарушавања места на којем почивају жртве, као и потенцијалне штете за олупину и околни екосистем. Др Роберт Балард, океанограф који је открио олупину Титаника 1985. године, наглашава важност очувања.
„Титаник је гробница и треба га третирати као таквог“, рекао је он. Иако је било предлога и дискусија о потенцијалним операцијама спасавања, ови фактори су одвратили било какве напоре великих размера да се подигне Титаник. Научници и стручњаци настављају да проучавају олупину путем возила на даљинско управљање и другим средствима како би документовали њено стање и прикупили историјске информације.
Титаник није само познат по својој трагичној судбини, већ је постао део популарне културе, нарочито захваљујући филму „Титаник“ из 1997. године, који је режирао Џејмс Камерон. Овај филм, с Леонардом Дикаприом и Кејт Винслет у главним улогама, приказао је фиктивну љубавну причу смештену у реалне догађаје катастрофе, и на драматичан начин оживео последње тренутке на броду. Филм је освојио 11 Оскара и постао један од најгледанијих филмова свих времена, додатно популаризујући причу о Титанику.
Фото: YouTube/OceanGate Expeditions/Screenshot
