Годинама се у бразилском граду Кандидо Годои, са акцентом на тамошњи засеок Сао Педро, рађао необично велики број близанаца. Овај феномен заинтригирао је не само мештане, већ и читав Бразил, а кружиле су различите теорије – од тога да постоји мистериозан састојак у тамошњој води или да је чак све то резултат експеримента нацистичког лекара Јозефа Менгелеа, познатог и као „анђео смрти“.
У просеку се близанци роде једном на свака 250 порођаја, али у Кандидо Годоу једна од 10 жена донесе на свет близанце! На самом улазу у овај градић на југу Бразила, у коме живи око 6. 500 становника, стоји и табла добродошлице на којој се представљају као „подручје близанаца“.
Између 1959. и 2014. године од укупног броја порођаја чак 35 одсто подразумевало је рођење близанаца, што је највећи удео близанаца на целом свету. Још једна ствар која је необична јесте што се већина њих рађа са плавом косом и плавим очима, потпуно неочекивано и нетипично за подручје Бразила.
Становници града свесни су овог феномена, па у то име сваке године одржавају фестивал на коме се окупљају близанци из целог региона. Но, нико нема прецизно објашњење шта је то што их издваја од остатка земље.
Близаначко село у Бразилу је дело Менгелеовог експеримента?
Две су највероватније теорије. Прва се темељи на истрази аргентинског новинара и историчара Хорхе Камараса, који је своје увиде и сазнања објавио у књизи „Менгеле“. Ова књига бави се експериментима нацистичког лекара који су спроведени 60-их година прошлог века у Бразилу, након што је Јозеф Менгеле после краја Другог светског рата побегао у Латинску Америку.
Један од циљева Јозефа Менгела био је и да докаже наводну супериорност аријевске расе, а није се либио ни најсуровијих идеја и потеза у име овог експеримента. Он је уједно био опседнут и идентичним близанцима и веровао је да треба да открије тајну близаначких трудноћа како би могао да утиче на повећање аријевске расе.
Камарас истиче да је зато претворио Кандидо Годо у људску лабораторију – након његовог доласка број близаначких трудноћа се знатно повећао. Чак постоје и сведоци који се сећају овог периода; они тврде да је лекар третирао неке од трудница чудним напицима и ињекцијама.
Друга хипотеза демантује прву – исцрпна генетска студија становништва показала је да експерименти нацистичког лекара немају никакве везе са великим бројем близанаца. Наиме, установљено је да већина људи у граду потиче од мале групе предака и то имиграната са немачког говорног подручја, што даље имплицира да су скоро сви повезани на неки начин, те да деле пуно генетских карактеристика.
Стручњаци овај генетски ефекат називају „ефектом оснивача„, а односи се на стварање нове популације од стране малог броја појединаца, што није уобичајено у људској раси.
Ген који пуно житеља Кандидо Годоа дели је ТП53, а 43 жена које су овде родиле близанце имају управо тај ген. Стручњаци поменути ген повезују са плодношћу и већом вероватноћом за рађање близанаца.
Такође, истраживачи су открили да је висока стопа близаначких трудноћа претходила Менгелеовом доласку, у ствари чак верују да је могуће да је то разлог зашто се населио у поменути градић.
zena.blic.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels/ Cotton bro studio
