На рајском, Бранковом Стражилову, јуче на Бранковом гробу уз стари споменик (1855) одржан је програм у знаку прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића под називом „Ја познадох што несам познав`о,/ први санак ја сам већ одспав`о“.
Цвеће је положио и свећу прислужио Бошко Сувајџић, и говорио своју песму посвећену Бранку Радичевићу. Затим Бранкове песме говориле су драмске уметнице: Милица Грујичић (Путник на уранку), Даница Петровић (Укор) и Олга Скерлетовић Ђорђевић (Молитва). Ђаци Карловачке гимназије казали су Бранкову песму и песму о Бранку: Ања Цвијан (Десанка Максимовић: Идем на Стражилово) и Никола Стајић (Бранко Радичевић: Кад млидијах умрети).
Потом, код „Бранковог чардака“, уз Бранков споменик (1974), започео је програм „Ове речи, слатке стреле,/ минуше ми груди беле“. Ненад Грујичић уручио је престижне награде „Стражилово“: Раши Перићу за укупни песнички опус, за стваралаштво је дубоко уроњено у српску и (пан)словенску митологију, културу и традицију; Марији Стојић за песнички првенац „Парлог“, који не скрива духовну супстанцу молитве што спасава од трулежности света; Данилу Јовановићу за песнички првенац „Корак између“, који зрело изражава свест о поезији, о чину писања, о песничком језику и позицији песника у свету.
Затим су овогодишњи лауреати награде „Стражилово“ прочитали своје слово захваности Бранковом колу, Стражилову и Бранку поводом признања које их је истински усрећило као песнике. Потом је у част добитника награде, интерпретирајући Бранкову поезију, наступила глумица Милица Грујичић (Певам дању, певам ноћу…)
У наставку свечаности, одржа јен традиционални „Стражиловскии митинг поезије“ где су поред споменика Бранку (рад Јована Солдатовића) наступили: Бабкен Симоњан (Јерменија), Растко Лончар, Дамир Малешев, Перица Марков, Јасна Миленовић, Драгица Стојановић, Бошко Сувајџић, Весна Фекете и други.
Глумица Даница Петровић извела је део монодраме „Ја, Мина Бранкова“ Ненада Грујичића, написану поводом двестоте годишњице рођења Бранка Радичевића, а ђаци Карловачке гимназије говорили Радичевићеву и поезију о њему: Јаков Љубичић, Теодора Силард и Никола Стајић. Антологијску песму „Бранкова жеља“ Јована Јовановића Змаја отпевао је гајдаш Огњен Огњановић.
Програми на Стражилову представљају врхунац свести са конкретним песничким садржајима сваке године на Бранковом колу о вечито младом песнику романтизма од кога је започела јединствена стражиловска линија певања у Срба. Он је истакао да тек са песничко-уметничким програмом и беседама на парнасовском Стражилову, поред два споменика Бранку, у прекрасној фрушкогорској природи као Божјој творевини, показује се колико је духовно јаче од материјалнога и да је Бранко Радичевић егземпларни пример божанског принципа у поезији као језику над језицима.
