Нападом нацистичке Немачке на Пољску, 1. септембра 1939. пре 85 година, почео је Други светски рат, најдеструктивнији који је историја видела.
Нападу и подели Пољске претходио је споразум са Совјетским Савезом. Немачка је 23. августа потписала споразум у Москви са Совјетским Савезом, знан као Пакт Рибентроп Молотов, по министрима спољних послова земаља потписница.
Занимљиво је да је овоме претходило вишемесечно преговарање представника Велике Британије и Француске у Москви, када се упркос општем уверењу светског јавног мњења, Стаљин одлучио на споразум са Хитлером.
Тајна конвенција Пакта Рибентроп Молотов предвиђала је, осим уништења Пољске, освајање и других земаља, као прибалтичких држава, Литваније, Летоније, Естоније, отворено је такође питање Финске. Совјетски Савез је исто тако инсистирао на преузимању Бесарабије, у међуратном периоду румунске територије.
Накнадним споразумом Берлина и Москве дошло је до корекције, измењена је линија разграничења на простору окупиране Пољске у корист Немачке, а у замену је Литванија, првобитно намењена Немачкој, препуштена Совјетима.
Британија и Француска, 3. септембра, у складу са претходно датим гаранцијама, објавиле су рат Немачкој.
Претходно, западни савезници у нади да ће избећи рат, нису поштовали гарантије дате Чехословачкој. Минхенским споразумом септембра 1938. Чехословачка, земља која је у међуратном периоду била оличење доследне демократије подразумевајући и врло успешан либералан економски модел, препуштена је бруталности нацистичке Немачке.
Као што нису ваљано реаговали на претходне агресивне потезе Берлина, попут анексије Аустрије марта 1938. Или напада Мусолинијеве италије на Етиопију октобра 1935, односно анексије те земље по окончању бруталног рата.
Шта више, нуђени су уступци, посебно фасистичкој Италији, у виду знатних територијалних концесија у Африци, у нади да ће се Рим окренути западним савезницима.
Нападом на Данцинг, односно Вестерплате, 1. септембра у 4.45 сати ујутро, који је извела немачка крстарица „Шлезвиг Холштајн“ започела су ратна дејства. Истовремено, немачко ратно ваздухопловсто започело је бомбардовање пограницне варошице Веилун.
У међуратном периоду Данцинг, на пољском Гдањск, био је слободни град као нека врста компромисног решења имајући у виду интересе како Немачке тако и Пољске.
Рат Британије и Француске против Немачке изашао је из оквира Европе пошто је Канада 10. септембра 1939. године објавила рат Немачкој.
Пољска је већ била војно поражена када је Совјетски Савез 17. септембра упутио трупе преко њене источне границе с циљем претходно договорене поделе.
Други светски рат изазван је пре свега опредељењем нацистичке Немачке да изврши ревизију резултата Првог светског рата. То је међутим била само иницијална идеја. Амбиције су биле битно шире. Немачка, Италија и Јапан тежиле су заправо новој подели света.
Што се Немачке тиче, основна идеја, својеврсна опсесија Адолфа Хитлера, било је освајање Совјетског Савеза. Било је ту више елемената. Пре свега, веровао је да је та ресурсима и пространствима пребогата земља разорена бољшевизмом те да ће бити релативно лак плен. Саставни део су била и његова суманута расистичка уверења. Постојала је и намера овладавања Европом, у овој или оној форми. Идеја прерасподеле колонија, опсесија конзервативаца која се повремено помињала, за нацистичку Немачку је заправо била споредна.
Мусолинијева Италија је са друге стране била опседнута прерасподелом колонија, пре свега у Африци, стварањем велике колонијалне империје која је Италији претходно измакла, уз нескривену намеру овладавања приобаљем Медитерана.
Јапан је имао сличне намере у Источној и Југоишточној Азији, као и на Пацифику. Званично, Токио је прокламовао ослобађање азијских народа од европског колонијализма. У стварности, то је значило успоставу мреже сателитских држава у Азији и на Пацифику, формално суверених, како је делом рађено и у међуратном периоду.
Немачка је окупирала низ европских земаља, Данску, Норвешку, Белгију, Холандију, Луксембург, Француску лета 1940. године, на опште запрепашћење.
У то време у директном ратном сукобу са Немачком налазила се само Британија.
Краљевина Југославија окупирана је априла 1941. године, а одмах потом и Грчка.
Несумњиво кључни моменат у Европи био је напад Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941. Стаљин је у првом тренутку био запрепашћен, вероватно је рат са Немачком очекивао битно касније.
Немачке трупе су првих месеци брзо освојиле огромне територије Совјетског Савеза, уз бројне заробљенике, методом клинова оклопних јединица којима су заокруживане велике зоне. Преокрет ће уследити на самом крају 1941. године, на прилазима Москви. Совјетске јединице, формално Црвена армија, започињу тада поступно контраофанзиву. Уследило је извесно одступање Немаца.
Поразом Немаца код Стаљинграда почетком фебруара 1943. постаје јасно да је слом Немачке вероватан. Посебно након грандиозне тенковске Курске битке, током јула и августа те године пораз Немачке постаје питање времена.
САД су у рат ушле после јапанског напада на Перл Харбур, на Хавајима, водећу поморску базу Сједињених Држава на Пацифику, децембра 1941. Претходна званична неутралност, прокламована 5. септембра 1939. у стварности је заправо већ била нарушена одлуком да се помажу ратни напори Британије.
Западни савезници су отварањем другог фронта, прво у Италији 1943, а потом и у Нормандији, односно Француској, извршили битан притисак на Немачку. Италија је капитулирала 8. септембра 1943, односно капитулација је тада објављена.
Немачка је пре искрцавања на Сицилији већ поражена у Африци, где су немачке трупе покушавале да помогну Италијанима, у почетку са извесним успехом, али су их Британци зауставили код Ел Аламејна у Египту, током септембра и октобра 1942. године. Американци су потом овладали тадашњим француским поседима у Магребу, да би потом уследило искрцавање на Сицилији, заједно са Британцима.
Јапану је успело да овлада огромним пространствима, од приобаља Кине, све до Бурме, данас Мјанмар, укључујући тада француску Индокину, Малезију, Сингапур, Филипине, готово целокупну Индонезију, тада холандску, као и огроман део Пацифика.
Немачка је, пошто је пао Берлин, безусловну капитулацију након готово шестогодишњег рата потписала 8. односно 9. маја 1945. Понегде, извесног отпора је још било, као на простору бивше Југославије где је отпор обустављен тек 15. маја.
Рат са Јапаном, на Пацифику, наставио се још месецима, до капитулације Јапана 2. септембра 1945. године. Предаја Јапана убрзана је атомским нападима САД на Хирошиму и Нагасаки 6. односно 8. августа 1945. Био је то коначни крај Другог светског рата.
Најразорнији рат у историји човечанства донео је неизмерна страдања, разарања, као и злочине до тада незабележених размера, попут масовних ликвидација цивила, посебно Јевреја, до 6 милиона, Руса, Срба, Пољака, или Кинеза у Азији.
Учествовала је укупно 61 држава, а погинуло је око 50 милиона и рањено више од 35 милиона људи. Квалитет живота огромног дела човечанства, оних који су имали среће да преживе, задуго је неповратно разорен.
Фото: Wikipedia/Javno vlasništvo
