На данашњи дан верници широм света славе празник Светог мученика Лаврентија архиђакона и других храбрих хришћана који су поднели страдања током великог прогона за време владавине римског цара Валеријана.
Свети архиђакон Лаврентије, који је живео у 3. веку, био је истакнути члан римске хришћанске заједнице у време када су верници трпели сурове прогоне. Као ученик и близак сарадник папе Сикста, постављеног на чело хришћанске заједнице, Лаврентије је рукоположен за ђакона. Његова дужност обухватала је надгледање имовине Цркве и бригу о сиромашнима.
Иако су знали да их очекују тешка страдања, ни Лаврентије ни папа Сикст нису одустали од својих уверења. Упркос окрутним проганима римских власти, нису се повукли већ су храбро ширили хришћанску веру и Христову проповед међу народом.
У току прогона цара Валеријана 258. године, многи хришћани су изгубили животе, а припадници племићких породица били су лишени имовине и протерани. Епископ Сикст је био међу првима који су страдали, убијен 6. августа исте године. Пре него што је Сикст преминуо, Лаврентију је, према легенди, пророковао његову скору смрт и мучење, што се на крају остварило.
Лаврентије је храбро поднео своје мучење, а посебно се истакао својим чудотворним делима док је био затворен. Излечио је неколико затвореника од слепила само додиривањем руке, а његове проповеди су чак навели неке стражаре да се обрате хришћанству.
Његова храброст и непоколебљива вера нису променили ни током најгорег мучења. Када је одбио да се одрекне Христа и уместо тога саветовао цара да напусти лажне богове, био је подвргнут суровом мучењу. Сместили су га у гвоздени сандук испод којег су распалили ватру. Док је буктала ватра, Лаврентије је захваљивао Богу и ругао се цару због његове незнабожачке вере. Неки извори наводе да је чак у једном тренутку изазвао своје мучитеље речима: „Ова страна је готова, окрените ме и загризите!“ Тако је храбро умро, остајући веран својим уверењима до последњег тренутка.
Свети архиђакон Лаврентије поштован је у римокатоличкој и православној цркви. Његово залагање за чување црквених списа чини га заштитником архиватора и библиотекара. У православној иконографији, приказује се у ђаконским одеждама док држи ковчег у руци, симболишући пажњу према црквеном благу.
Осим што је симбол вере и храбрости, Свети Лаврентије се повезује и са смехом. Због његове ведре душе и храброг духа чак и у најтежим тренуцима, сматра се заштитником комичара. Стари обичаји сугеришу да би се на данашњи дан требало што више смејати, верујући да ће то донети радост и светитељу Лаврентију.
Уједно, август је месец познат по метеорским кишама које украшавају ноћно небо. Стари су веровали да су то „сузе Светог Лаврентија“. Према веровању, свако ко види звезду падалицу ноћас има прилику да затражи испуњење једне жеље од овог светитеља.
Свети Лаврентије остаје трајни симбол храбрости, вере и радости, подсећајући нас да се чак и у најмрачнијим тренуцима може наћи светлост.
Фото: СПЦ
