Данас се навршава 21 година од монструозног злочина на реци Бистрици у Гораждевцу када је дечији жамор прекинуо злокобни рафал злочинаца који су и дан данас на слободи. Пантелија Дакић и Иван Јововић страдали су од руке злочинаца док су се купали на реци и сањали младалачке снове.
Том приликом тешко су рањени Марко Богићевић, Драгана Србљак, Богдан Букумирић и Ђорђе Угреновић. Вишe од две деценије породице страдалих и рањених као и читав српски народ тражимо одговоре од међународне заједнице ко је наредио и извршио злочин над недужном децом. Више од две деценије нема одговора на та питања, нема оптужених и осуђених.
Некажњивост тог и других злочина дали су подстрек екстремистима и злочинцима да наставе са прогоном Срба које је кулминирало погромом 2004. године.
Секундарна виктимизација за породице страдалих и рањених почињена је од стране међународне мисије Еулекс која је затворила чак и истрагу овог страшног злочина који је дубоко урезан у сећање српског народа.
Неутешне породице и даље чекају правду, али у недостатку оне људске, очигледно је да нам преостаје да се надамо на ону увек дочекану, Божију. Село Горажвдевац је село страдања, али и и село хероја који и данас опстају на својим огњиштима и чувају српско име али и сећање на Пантилију и Ивана којим ће увек подсећати међународну заједницу да није успела да сачува српску децу од најезде злочинаца.
