Тачно девет година је прошло од скандалозног покушаја убиства тадашњег председника Владе Србије Александра Вучића у Поточарима, где је отишао да ода пошту жртвама Сребренице.
Један државник и лидер одлучио је да оде у Меморијални центар Поточари код Сребренице, покаже пијетет према жртвама и положи цвет за невино страдале људе.
Исти онај цвет, који му усташки режим у Загребу није дозволио да положи за српске мученике који су страдали у геноциду у логору Јасеновац од 1941. до 1945. године, месту стратишта више стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома и других националности, који су тамо брутално мучени и убијени од стране злочиначке НДХ-а.
Тог 11. јула 2015. године, све је почело у 12.15 минута када је разуларена маса пробила заштитну ограду и кренула ка Вучићу и његовој пратњи узвикујући “Алаху екбер”.
Ка тадашњем српском премијеру и његовој делегацији, полетеле су флаше, каменице, упаљачи, бусење од ископаних гробова, ципеле и разни други предмети, уз псовке, општу галаму и повике: “Убиј четника”.
Вучићево обезбеђење одмах је реаговало, покушавајући да га заштите својим телима и кишобраном, за разлику од обезбеђења скупа које није мрднуло.
Док је трајао овај линч разуларене масе која је хтела Вучићеву главу, тадашњи српски премијер ниједног тренутка није устукнуо.
Иако је знао да му је живот угрожен, ниједном није погнуо главу пред руљом. Није хтео да осрамоти Србију и земљу коју представља, по цену живота.
До данас нико није одговарао за овај скандалозни напад на државника друге државе. Ни после девет година не зна се ко је хтео да убије председника Србије Александра Вучића у Сребреници, што указује на потребу да се запитамо да ли је у питању неспособност или зла намера. До дана данашњег нападачи нису идентификовани иако су надзорне камере све снимиле.
Иницијатива за смену тадашњег директора Дирекције за координацију полицијских тела БиХ Мирсада Вилића одбачена је као неоснована.
Нико није крив за покушај убиства тадашњег српског премијера, нико није крив за 3.500 недужних српских цивила које су побили сребренички муслимани.
Српске жртве се не броје, српским жртвама се нико не клања.
Очигледно да некима до помирења није стало, већ само до подметања геноцида српском народу и непрестаним уценама.
Фото: AP/Марко Дробњаковћ
