Чланови делегације Народне скупштине Републике Србије у Парламентарној скупштини НАТО започели су учешће на пролећном заседању НАТО састанком са лордом Марком Ланкестером (УК), који је известилац за нацрт извештаја „Западни Балкан – обновљени безбедносни изазови на вратима НАТО“, који ће данас бити разматран на састанку Одбора за одбрану и безбедност Парламентарне скупштине НАТО.
Током састанка народни посланици су изнели низ коментара на текст извештаја, посебно на део који се односи на ситуацију на Косову и Метохији, саопштено је из Народне скупштине.
Лорду Ланкастеру су уручене детаљне примедбе и коментари наше делегације, које се поред осталог односе на потребу да се заузме непристрасан однос према Косову и Метохији, који би био у складу са декларисаном политиком НАТО према овом питању.
Указано је на низ историјски нетачних података и на чињеницу да извештајем нису обухваћени подаци о насиљу којем су Срби на КиМ у континуитету изложени, услед низа једностраних потеза Приштине.
Указано је на низ потешкоћа са којима се суочавају Срби на КиМ у остваривању својих фундаменталних људских права. Истакнута је чињеница да Приштина не испуњава обавезе преузете Бриселским споразумом, те да већ 11 година није формирана Заједница српских општина, што додатно генерише нестабилност и тензије.
Посебно се подсећа да су, у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, припадници мисије КФОР једине легитимне оружане снаге, те је стога трансформација такозваних „косовских безбедносних снага“ у супротности са међународним правом.
Лорд Ланкастер је изразио разумевање за ставове које је наша делегација изнела, указавши да је спреман да размотри детаљно сугестије и коментаре који су достављени, као и да уважи део изнетих аргумената.
Оценио је да су поједини аргументи били посебно конструктивни. Истакао је да је циљ извештаја да одржи пажњу НАТО и КФОР на регион Западног Балкана, односно осигура безбедност и сигурно окружење на КиМ, посебно имајући у виду безбедносне изазове у другим деловима света.
Изразио је и спремност да у наредном периоду прихвати позив за посету Републици Србији, током припреме ажурираног текста извештаја, који ће бити разматран на јесењем заседању ПС НАТО у Монтреалу.
На пролећном заседању ПС НАТО, које се одржава од 24. до 27. маја 2024. године у Софији, учествују в.д. шефа делегације Наташа Јовановић, као и чланови делегације Горан Ракић и проф. др Зоран Драгишић. Састанку је присуствовао и шеф Мисије Републике Србије при НАТО амбасадор Бранимир Филиповић.
Током заседања планиран је низ билатералних састанака чланова делегације Народне скупштине РС током којих ће бити народни посланици изразити снажно противљење могућности да такозвана „Скупштина Косова“ унапреди свој статус у оквиру Парламентарне скупштине НАТО у статус придруженог члана.
Брнабић у писму: Придружено чланство Приштине у ПС НАТО било би награда за насиље над Србима
Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић упутила је писмо шефовима свих делегација чланица и придружених чланица у Парламентарној скупштини НАТО, која се састаје овог викенда у Софији, у којем је указано да би додељивање статуса придруженог члана тзв. Скупштини Косова неупитно представљало награду за Приштину која континуирано врши насиље и системску дискриминацију над Србима на КиМ, као и за опструисање Бриселског дијалога.
У писму се посебно скреће пажња на свеприсутно насиље и отворену системску, систематичну и континуирану дискриминацију над Србима на Косову и Метохији, саопштено је из Скупштине Србије.
Истакнуто је да је некажњивост за масовне етнички мотивисане нападе на Србе и неалбанско становништво, Српску православну цркву и имовину постала уобичајени и подразумевајући начин живота на простору Косова и Метохије.
Добро планирани, континуирани, систематски и широко распрострањени етнички мотивисани напади на српско цивилно становништво и имовину од стране привремених институција самоуправе у аутономној покрајини Косова и Метохије, као и приштинско намерно стварање неподношљивих услова живота за Србе и неалбанско становништво на том простору, само су за протеклих годину дана резултирали напуштањем Косова и Метохије више од 15 одсто српског становништва.
Поред тога, читавој међународној заједници је и више него добро позната срамна чињеница да више од 11 година Приштина одбија да формира Заједницу српских општина, додаје се.
Косово и Метохија је, сходно важећој и правно обавезујућој Резолуцији СБ УН 1244 (1999), како се истиче, покрајина у саставу Републике Србије под привременом управом мисије Уједињених нација, а не посебна држава.
Из Резолуције СБ УН 1244 произилази да такав статус остаје на снази докле је на снази сама Резолуција и као таква обавезујућа је за све земље чланице УН. Штавише, тзв. Косово не само да није чланица Уједињених нација, већ и већина држава чланица Уједињених нација не признаје једнострано проглашену независност тзв. Косова, укључујући и земље чланице Парламентарне скупштине НАТО.
Подсећа се да 109 држава чланица Уједињених нација не признаје једнострано проглашену независност тзв. Косова, док је током последњих неколико година 28 држава повукло своје признање.
Указано је да би додељивање придруженог статуса тзв. Скупштини Косова неупитно представљало давање „награде“ наведеном понашању Приштине, која чини све што је у њеној моћи да опструише дијалог Београда и Приштине и да не испуни своје обавезе из Бриселског споразума, а што најбоље зна управо НАТО и КФОР који је присутан на територији Косова и Метохије.
Фото: Народна скупштина Републике Србије/ фото Пеђа Вучковић
