Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Цвети, дан када је Исус Христ, јашући на магарцу, ушао у Јерусалим.
Цвети се увек славе дан након Лазареве суботе, у последњу недељу пред Васкрс.
Према хришћанском предању, народ је чуо да долази Спаситељ и многи су изашли да га дочекају са палминим гранчицама.
Народ је Исуса Христа дочекао простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмине гранчице.
Христос је, праћен ученицима, кренуо из Витиније у Јерусалим, а глас о његовом доласку и васкрсењу Лазара брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.
Машући гранама палме у знак добродошлице, народ је узвикивао „Осана [слава] сину Давидову“.
Цвети су један од најрадоснијих празника у православљу.
У Србији су Цвети и историјски празник.
На Цветну недељу 1815. године Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, дигао је народ у борбу против турске власти.
Према народним обичајима, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопљени цветови, како би укућани били румени и здрави.
На Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у посуди са водом да преноћи у дворишту.
Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина Божјег.
