Сваког јутра пре свитања, док Новосађани спавају, 45 радница Чистоће излази на новосадске улице. Сакупљају опушке, папире и остали отпад са најпрометнијих улица. Најдужи стаж има Мира Богдан. У новембру ће напунити 40 година рада у Чистоћи.
– Заволела сам овај посао. Да сам поново млада, изабрала бих исто. Од себе сам дала све, да на мојим улицама буде лепо и чисто свима који пролазе или ту живе. Са уживањем сам радила свој посао на терену. Сада због здравља, припремам кафу и оброке за моје колеге овде у нашим просторијама. Учим сада младе колеге како да воле свој посао, мислим да је и то важно. Оставити свој траг, бити поштен радник који даје свој максимум, а не само брзе паре. Велики број наших запослених дају све од себе и стварно вреде. Поносим се њима – каже Мира Богдан.
Маја Мацакања, Миланка Јелковић и Ева Мишковић говориле су о свом радном дану и послу који је са растом броја становника постао велики изазов. Маја Мацакања, која је седам година у Чистоћи наглашава да су добри међуљудски односи у колективу оно што посао чини лакшим.
– Наша шефица Данијела је увек ту за нас, саслуша нас и помогне увек, чак и када су неке личне ствари у питању. Развили смо добар, пријатељски однос. Колико радимо, толико се и дружимо. Посебно за празнике. Највеће задовољство ми представља добро урађен посао. Кад се окренеш и погледаш иза себе чист тротоар, који си затекао прекривен опушцима – то је за мене најбољи осећај у професионалном смислу – каже Мацакања.
Град је постао велик, и значајан број људи непрестано баца неку врсту смећа, посебно у центру. Опушци цигарета највише руже наше улице. Грађани све чешће кућни отпад уместо у контејнере, бацају у канте на улици.
Миланка Јелковић ради од 6 до 14 на главној аутобуској станици, када је мењa колега у другој смени од 14 до 22 сата.
– Мој радни дан почиње у 4 сата, у десет до пет креће мој аутобус из Ковиља. Дођем до посла, обучем униформу и понесем алат: метлу, лопату, брезу, канту, џакове, рукавице и боцкалице. Задовољна сам послом и платом, али пре свега осећам се поштовано у колективу и то ми много значи – каже Миланка.
Истичу да у Новом Саду нема предрасуда према радицима Чистоће.
– Временом, како сваког јутра сусрећемо исте људе, развијамо познанства и будемо једни другима прво добро јутро уз осмех – истиче Миланка.
Ева Мишковић 20 година сваког дана креће на посао у 5.05. Ова енергична и духовита госпођа тренутно чисти део центра око Дунавског парка.
– Ја сам строга и код куће. Не волим да ишта остаје запрљано и да ствари нису на свом месту. Деца и унуци то добро знају и труде се да све буде под конац кад се вратим са посла. А ако не буде, у шали кажу, брзо склањај, вратила се.
Искуство рада у Чистоћи постало је начин живота и за њих и за њихове породице.
– Папириће увек носим са собом и код куће их бацим – карте, омоте слаткиша, флаше од воде. То је навика и мојих укућана. Тако ради уосталом и велики број Новосађана, каже Ева и наставља: – У току радне недеље, шефица нас и проверава, тако да ја не смем да прескочим неке папириће. Све увек добро прегледам, да нема примедби на мој рад. Волим да будем одлична, пет!
О плановима за будућност Ева каже:
– Чекам да добијем јубиларну награду за радни стаж, да идем мало у бању, на годишњи и у пензију. Време је за нове генерације да се покажу.
Овај сложни колектив планира прославу 8. марта-Дана жена. А на питања шта је оно што истински желе једногласно су одговориле – здравље, све остало се може стећи радом.
