Град Нови Сад и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања данас ће први пут обележити годишњицу рођења Светозара Милетића, једног од најпознатијих Новосађана и најзнаменитијих градоначелника у историји тог града.
Свечану церемонију предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Никола Селаковић, у 11 сати код споменика Светозару Милетићу на Тргу слободе у Новом Саду, најављено је из ресорног министарства.
Осим њега, венце ће положити делегација Аутономне покрајине Војводине, начелник Јужнобачког управног округа делегација града Новог Сада, као и делегација Фондације „Светозар Милетић“.
Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије и Град Нови Сад позвали су грађане да присуствују државној свечаности посвећеној обележавању годишњице Милетићевог рођења.
Светозар Милетић рођен је на данашњи дан, 22. фебруара, 1826. године у Мошорину.
Као најмлађи градоначелник у историји Новог Сада, на ову функцију ступа 20. марта 1861. године, а тада су му први сарадници били Јован Јовановић Змај и Јаша Игњатовић.
Искористио је положај да српски језик прогласи званичним, да укине немачку реалку и подигне Градску кућу у српском делу Новог Сада. Међутим, поред подршке коју је имао од Магистрата, влада Угарске одлучила је да га смени са позиције градоначелника Новог Сада.
Милетић није престао да се залаже за српски народ и промене чак и када је смењен са функције градоначелника, па је тако организовао прославу поводом 100 година од рођења Саве Текелије, где је била веома изражена антиаустријска атмосфера.
Захваљујући Светозару Милетићу, који се удружио са председником Српске читаонице, настало је Српско народно позориште, а како би помогао културу српског народа у Новом Саду, залагао се и за пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад 1864. године.
По други пут се нашао на месту градоначелника Новог Сада у мају 1867. године, када су му најближи сарадници били Лаза Костић и Коста Трифковић.
Овај пут је градоначелник био само годину дана, када га угарска влада поново смењује, а овај пут и хапси и осуђује на годину дана затвора.
Популарност коју је Милетић уживао међу људима није престала ни након затвора, па је тако, када се поново нашао на слободи 1869. године, основао Српску народну слободоумну странку која је подржана од стране Срба са свих територија на којима су живели.
Са циљем да му трајно стану на пут, влада Угарске поново хапси Милетића и овај пут осуђује на шест година затвора, где је био мучен и психички и физички. Никад се није опоравио од овог периода проведеног у ћелији, а политиком се више није бавио.
Преминуо је 4. фебруара 1901. године у Вршцу, а сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.
rtv.rs
