Српско-грчки пословни форум почео је у Палати Србија у присуству председника Србије Александра Вучића и председника Владе Грчке Киријакоса Мицотакиса, а отварајући форум председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је рекао да на скупу присуствује око 360 бизнисмена и више од 160 грчких и српских компанија.
Форум је организовала Привредна комора Србије уз подршку Амбасаде Грчке у Београду и има 38 грчких компанија и 125 српских.
Чадеж је истакао да Грци имају заиста велику делегацију која је у посети Београду.
„Овакви разговори на почетку су ту да бисмо направили мало бољу енергију међу вама. Ипак, већ добро знате шта желите, какве су вам шансе и које пројекте желите да реализујете заједно са својим српским партнерима, те мислим да је време да што мање причамо, а што више радимо“, поручио је Чадеж на отварању.
У привредној делегацији Грчке преовлађују компаније из енергетике, грађевинарства, прерађивачке индустрије али и некретнина и банкарског сектора.
Предвиђено је да се на пленарној сесији обрате председник Србије Александар Вучић, грчки премијер Киријакос Мицотакис, заменик министра спољних послова Грчке Константинос Фрагојанис и потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.
На панел сесији која је планирана после пленарног дела више министара у Влади Србије представиће развојне пројекте наше земље.
Прошлогодишња спољнотрговинска размена двају земаља, према подацима Републичког завода за статистику, износила је 792,3 милиона евра.
Увоз је износио 493,3 милиона евра и био је мањи за 2,4 одсто у односу на претходну годину, док је извоз износио 299 милиона евра и био већи за 5,7 одсто него годину дана раније.
Србија је лане у робној размени са Грчком забележила дефицит од 194,3 милиона евра а покривеност увоза извозом је износила 60,6 процената.
Вучић:Грчке компаније добродошле у Србију, као и грчке финансијске институције
Председник Александар Вучић поручио је данас на отварању Српско-грчког пословног форума, којем присуствује и председник Владе Грчке Киријакос Мицотакис, да су грчке компаније добродошле у Србији, и позвао грчке финансијске институције, а посебно банке, да поново покажу интерес за српско тржиште.
Вучић је, у Палати Србија, нагласио да Србију са Грчком повезују емоције и истинско пријхатељство и да Срби воле Грчку.
Нагласио је да треба имати рационалнан приступ у нашим односима у будућности и изразио уверење да заједнички може да се уради много тога.
„Мораћемо да радимо више и да се боримо за сваку и грчку и српску компанију, да се боримо и за наш улазак на грчко тржиште у различитим областима, али да привлачимо што је могуће више грчких компанија овде. Ја сам зато не случајно замолио премијера Мицотакиса данас, иако знам да је то питање тржишног пословања, да замоли и грчке финансијске институције, посебно грчке банке, да поново покажу интерес за српско тржиште, јер је данас Србија другачија“, нагласио је Вучић.
Такође, истакао је да је Србија раније имала проблем са НПЛ-овима, то јест проблематичним кредитима са грчким банкама од чак око 30 одсто.
„Та времена су давно иза нас, давно прошла, имајући у виду значај и могућност грчког инвестирања у Србију, било би веома важно када бисмо имали додатне финансијске институције које би могле то да подрже. Ми ћемо да гарантујемо пуну и правну и политичку и сваку другу сигурност, уверени смо да финансијски подаци стања јавних финансија Србије довољно снажно говоре о нашем трајном опредељењу, да то остане тако довољно снажно“, навео је Вучић.
Желим да кажем свим представницима грчких компанија – добродошли сте у Србију, поручио је Вучић.
„Ово што смо ми предвидели да радимо, то се неће завршити 2027. То ће бити само један замајац. Само један замајац где ће апетити постојати све већи. Када изградимо један аутопут, увек бисмо почињали нова два. Када изградимо пет, увек почињемо нових десет. Томе нема краја“, рекао је Вучић.
Мицотакис: Грчке компаније биће део успеха који ће српска привреда остварити
Председник Владе Грчке Киријакос Мицотакис изјавио је данас на Српско-грчком пословном форуму у Палати Србија да види да Србија има амбициозне привредне циљеве које жели да оствари до 2027. године и да је уверен да ће грчке компаније постати део успеха који ће српска привреда остварити.
„Наше присуство на овом форуму доказ је да је пријатељство Србије и Грчке чврсто укорењено и да имамо прилику да направимо велики скок у нашим економским односима. Робна размена наше две земље је 750 милијарди евра, а можемо и много боље“, рекао је Мицотакис.
Премијер Грчке затражио је од грчких компанија које су присутне на форуму да са посебном пажњом испрате велики напредак који је Србија остварила у протеклим годинама.
„Србија има амбициозне планове – жели да достигне 100 милијарди долара БДП-а до 2027. године. Реч је о изградњи инфраструктуре, енергетици, управљању отпадом. Уверен сам да ће грчке компаније бити део успеха који ће српска привреда остварити“, истакао је он.
Мицотакис је подсетио да је Грчка изашла из продужене економске кризе, да је њен извоз премашио 70 милијарди евра и да је спустила стопу незапослености.
Како је рекао, 33 одсто Грка имало је плату између једне и три хиљаде евра, а данас је тај број порастао, додавши да је приметио и да је у Србији порасла минимална и просечна зарада.
„Циљ је благостање за све. Србија је моћна извозна земља. Велику пажњу придајемо и коридорима који повезују Србију и Грчку преко северне Македоније. Желимо да већи део тог извоза пролази кроз Грчку и битно нам је да унапредимо железничку мрежу“, истакао је Мицотакис.
Премијер Грчке рекао је и да његова земља може снабдевати Србију природним гасом, да може да користи овдашње капацитете за њихово складиштење и помогне нашој земљи у транзиционом периоду.
„Разговарао сам са председником Србије о нашим банкама које су биле принуђене да напусте српско тржиште. Сада имамо јачу моћ и можемо да се вратимо“, додао је Мицотакис.
Грчки премијер борави у посети Србији, у оквиру посете се одржава и Српско-грчки пословни форум.
Форум организује Привредна комора Србије, уз подршку амбасаде Грчке, а на њему присуствују и председник Србије Александар Вучић и министар финанија Синиша Мали.
Како је најављено, више министара у влади Србије представиће на форуму развојне пројекте наше земље.
Мали на пословном форуму Србија-Грчка: ЕXПО велика развојна шанса Србије
Потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас, говоречи на Српско-грчком пословном форуму о највећим пројектима Србије, да ће Србија 2027, године бити домаћин специјализоване изложбе ЕXПО и да је предвиђено, како је најавио и председник Србије Александар Вучић, додатних 17 до 18 милијарди евра инвестиција.
Мали је оценио да је ова манифестација велика развојна шанса Србије.
„Желим да кажем да смо лане остварили раст од 2,5 одсто, а да ове године очекујемо да раст буде 3,5 одсто. Прошле године смо први пут прешли границу од 69 милијарди евра бруто домаћег производа а ако све буде како смо планирали очекујемо да до краја 2027. достигнемо 100 милијарди евра“, рекао је он.
Истакао је да је Србија достигла рекордно високу запосленост, да се граде индустријски паркови, улаже у пољопривреду, здравство, просвету, путну инфраструктуру.
„За ЕXПО ћемо направити цео нови комплекс, очекујемо милијарду евра нето ефекта од доласка људи на ЕXПО. Тамо ћемо направити и центар за водене спортове, Национални стадион, а све то на 200 хектара површине“, рекао је министар Мали.
Навео је да су рокови кратки и да би све требало да буде готово до краја 2026. године.
Очекује да ће на оно што улаже држава реаговати и приватни капитал и да ће бити улагања и са стране приватника.
Додаје да ће се градити и брза пруга која повезује центар Беогарда са аеродромом и ЕXПО-ом.
Наводећи шта је урађено у припреми за ЕXПО, рекао је да је започета изградња прве линије метроа, да је отворена нова железничка станица и да се гради нова аутобуска станица.
„ЕXПО нас гура да будемо још агилнији и бољи. То је инвестиција која нас гура напред“, истакао је он.
Скренуо је пажњу и на пројекат Београд на води, за који је рекао да ја највеће градилиште направљено од најружнијег дела града и навео да се у овом насељу граде тржнице, музеји, хотели, пешачки мостови.
Фото: Танјуг Владимир Шпорчић
