Добитник НИН-ове награде за најбољи роман 2023. године је Стево Грабовац са романом „Послије забаве“. Актуелни састав жирија Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев, Виолета Стојменовић, Тамара Митровић и Горан Коруновић објавио је име овогодишњег лауреата.
НИН-ова награда која се додељује за најбољи роман објављен у претходној години отишла је у руке Стеви Грабовцу за роман „Послије забаве“. То је најбољи роман објављен 2023. године.
Од 188 наслова на конкурсу, направљен је ужи избор од 12, а потом се у најужем избору нашло 5 романа финалиста: „Пакрац“ Владана Матијевића, „У земљи Фрање Јосифа“ Љубомира Кораћевића, „Аутосекција“ Срђана Срдића, „Песма о три света“ Владимира Пиштала и „Послије забаве“ Стеве Грабовца. Гласови чланова жирија су одлучили да награду добије …..
Стево Грабовац (Славонски Брод, 1978) објавио је до сада збирку песама „Станица непостојећих возова“ 2007. године, а његов први роман „Мулат албино комарац“ нашао се 2019. у најужем избору за НИН-ову награду. Живи и ради у Бањалуци.
О почетку романа „Послије забаве“, објаљеног у издавачкој кући Имприматур, писац Стево Грабовац раније је рекао Мићи Вујичићу у интервјуу за НИН: „Роман отвара реченица: `Прича коју желим да испричам говори о једном ужасном злочину.` И око ње се, као кругови на води, шире судбине ликова који су посредно или непосредно повезани са самим злочином.“
А онда о злочину: „Злочин који се помиње односи се на убиства око двадесеторо ромске ђеце у околини Босанског Брода, некад у љето хиљаду деветсто деведесет друге. Иако се ово десило током рата у Босни и Херцеговини, сама убиства нису имала никакве везе са вјерским и другим разлозима због којих се, наводно, ратовало, већ су почињена из просте економске рачунице – ради илегалне трговине људским органима. Овај догађај врло брзо је пао у заборав, јер није био интересантан ниједној од три бивше зараћене стране, а вјероватно и због неких „виших“, обичним смртницима недокучивих разлога. Ипак, роман се не бави самим истраживачким процесом коме је циљ да се дође до неке истине, можда више поставља питање – „шта је истина“, бави се немоћима писања, уопштено питањем смисла писања о таквим стварима, када тој ђеци покушава дати људска лица која су одавно изгубили. Приповједач, који се зове исто као и ја, а зове се тако јер нас обојицу опсједају иста питања и исти кошмари, а сасвим је свеједно да ли ће га читалац у потпуности поистовијетити са мном или неће, заправо говори о својим покушајима писања и колико га је то као проклетство пратило кроз живот. Он је неуспјешни писац из провинције који покушава да реконструише личну историју свог покојног оца, иако о њој не зна готово ништа. Чини то због тога, јер је и његов отац као и он сам, био писац у покушају, генетски или судбински – то је његов завјет који не може да испуни, а осим тога, управо је његов отац особа која је непосредно покренула лавину самих догађаја који су водили ка открићу злочина поменутог у књизи.”
Ово је и значајан јубилеј за НИН-ову награду, јер је први пут додељена пре 70 година, 1954., и њен први лауреат био је Добрица Ћосић с романом „Корени“.
