Српска православна црква обележава данас зимски Крстовдан, дан који се слави уочи Богојављења.
Празник се слави као успомена на прве хришћене који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење. Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и према обичају, чува у кућама ради здравља.
На Крстовдан се увек пости, и то строго на хлебу и води.
У неким местима у Србији постоје обичаји да се уочи празника крст стави у воду и да се унесе у цркву, ако се смрзне верује се да ће година бити плодна, у супротном цела година ће бити лоша.
Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.
Верује се да се у ноћи између 18. и 19. јануара, односно између Крстовдана и Богојављење, небо отвара и јаваља се Бог. Тачно у поноћ, у тренутку између ова два празника, небо се отвара свега на секунд и тада би требало да гледате у небо и замислите жељу. Нека буде нешто важно, нешто што већ дуго желите, али и нешто на чему сте спремни заиста да радите.
