Православци данас славе Св. Василија Великог, Обрезање Господње и Мали Божић

Православни верници прославиће данас три празника, славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић. Данас је и први дан 2024. године по јулијанском календару, а у црквеном календару Српске православне цркве (СПЦ) је означен црвеним словом и као мрсан дан. Светог Василија Великог (Васиљевдан) многи верници СПЦ прослављају и као крсну славу, а како се обележава првог јануара по јулијанском календару, одатле и назив за јулијанску нову годину – Василица. Свети Василије Велики, архиепископ Кесаријски, рођен је у време цара Константина и у Атини је 15 година учио филозофију, реторику и астрономију, а школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, касније цар отпадник (Јулијан Апостата). Свети Василије је крштен у реци Јордан и био је епископ Кесарије Кападокијске скоро 10 година. Као велики поборник православља, пун моралне чистоте и верске ревности, Василије се назива Великим, а у црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике. У многим крајевима је остао обичај да се на данашњи дан понове многи обичаји карактеристчни за Божић, па се тако поново уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу. У Херцеговини је обичај на тај дан спалити остатке бадњака, док се у појединим војвођанским местима пале ватре на раскршћима, а као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица“. Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка, а многи Срби верују да на овај дан треба избегавати свађе. У неким крајевима постоји веровање да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно. По народним веровањима, Српску нову годину ваља дочекати будан, па су многе девојке у новогодишњем бдењу гатале да ли ће се те године и за кога удати. После новогодишњег ручка, обичај је био да се покупе кости од печења, однесу и ставе на мравињак, како би се, по веровању, стока множила ко мрави. Такође, постојало је и веровање да ће душа онога ко умре између Божића и Малог Божића отићи у рај.