Универзитетски професор, социолог културе и књижевник Радослав Ратко Божовић преминуо је у Београду у 90. години.
Божовић је рођен 1934. године у Бањалуци. Гимназију је завршио у Никшићу, а Филозофски факултет у Београду 1959. године. Магистрирао 1967, а докторирао 1971. године.
Доминантно се бавио теоријом и социологијом културе, социологијом слободног времена и социологијом уметности.
Држао је предавања и на редовним и на постдипломским студијама. Био је руководилац смера „Социологија културе и културна политика“ на постдипломским студијама Факултета политичких наука, где је држао предавања из предмета Теорија и социологија културе, Културна политика и Феномени модерног света.
Био је професор на Факултету драмских уметности и Факултету ликовних уметности у Београду (за предмет: Социологија уметности), на Филолошком факултету у Београду на смеру Социологија језика и књижевности последипломских студија (за предмет: Социологија масовних комуникација) и на последипломским студијама Архитектонског факултета у Београду (за предмет: Култура урбаног времена). Предавао је Теорију културе и Социологију масовног комуницирања на Факултету политичких наука у Подгорици. Предавао је на Факултету визуелних умјетности у Подгорици Теорију културе и Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу.
Био је југословенски дописник француског часописа за светску политику „Démocratie Nouvelle“ (Нова демократија) и уредник едиције „Култура и друштво“ (ИП „Вук Караџић”, Београд) и библиотеке „Поента“ ( ИП „Унирекс”, Никшић ). Студијски боравио у Паризу 1972 – 1973. године, а у Њујорку 1986, 1992, 2006.
Аутор је око 300 научних радова, 150 стручних радова и десетине књига. Најзначајнија дела су му: „Култура слободног времена“, „Метармофозе игре“, „Искушења слободног времена“, „Усуд игре“, „Недоумице око културе“, „Лавиринт културе“, „Под знаком питања“, „Кроз црвено“, „Култ – ура“, „Ноћна мора“, „Извештај из луднице“, „Разбијено огледало“, „Лексикон културологије“, „Тишина доколице“, „Игра или ништа“, „Парадокси медијске слободе“, „Молитве осаме“, „Геометрија мишљења“.
У октобру ове године објавио је књигу под насловом „Тајне дијалога“, подсећа Н1.
Божовић је добитник неколико награда, „Ђорђе Фишер“ 2012. године, за допринос развоју хумора и сатире, „Радоје Домановиц“ 2016. године за теоријски приступ сатири, “Типар”, 2016, за животно дело за хумор и сатиру, Мушкарац животног стила 2013, Породица бистрих потока 2017. Награда за студију “Парадокси медијске слободе” часописа Диалогос, као најбоље дело у региону из теорије медија. 2015. Добитник је звања Витез позива који додељује Лига експерата (Lex.org.rs) 2021.
