Мали: Пензионерима 30. новембра једнократна помоћ од 20.000 динара, повећања плата и пензија од 1. јануара
Посланици Скупштине Србије почели су данас прву седницу редовног јесењег заседања на чијем је дневном реду Предлог буџета за 2024. годину, као и предлози закона о јавном информисању и медијима, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Скупштини Србије, образлажући Предлог буџета за 2024. годину, да српска економија и даље расте и да је план да се тако настави и у наредној години.
Мали је рекао да предложени буџет обезбеђује подизање животног стандарда грађана, имајући у виду повећања плата и пензија од 1. јануара.
Министар каже да ће плате у јавном сектору бити веће за 10 одсто, пензије у складу са швајцарском формулом 14, 8 одсто, а минимална зарада за 17, 8 одсто.
Пензионери ће 30. новембра добити једнократну помоћ од 20.000 динара.
Према речима министра, просечна пензија од 1. јануара већ ће бити 390 евра.
Пензиионери ће од 1. јануара добити повећање од 14, 8 одсто и када се оно урачуна и остала повећања, онда ће код нас пензије за две године бити повећане за 56,1 . Наредне недеље ће пензионери добити увећане пензије за октобар за 5,5 одсто и то 2. новембра корисници из категорије самосталних делатности, 4, новембра војни и пољопривредни пензионери, а 10. новембра остали рекао је Мали.
Истакао је да ће се наставити са капиталним инвестицијама, односно улагањима у изградњу болница, ауто путева, брзих саобраћајница, за шта је у буџету за следећу годину издвојено око 600 милијарди динара или 6,8 одсто БДП-а.
Као посебно важна издвојио је три пројекта и то обилазницу око Крагујевца, на којој ће радови почети наредних недеља, затим ауто-пут Београд-Зрењанин-Нови Сад и брзу саобраћајницу на северу Војводине.
Према његовим речима за здравство је издвојено 545 милијарди динара што ће бити уложено за веће плате, улагања у лечење ретких болести и лечење у иностранству.
Навео је да ће бити рекордна издвајања за пољопривреду, а биће веће и улагање у екологију и културу.
Све ово показује да желимо да растемо. БДП ће нам ове године бити изнад 68 милијарди евра, а следеће године би требало да буде већи за 3,5 одсто, рекао је Мали.
Додао је да је стање јавних финансија стабилно, да на државном рачуну има око пет милијарди динара, а да је удео јавног дуга у БДП 51 одсто.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић рекао је да су на дневном реду предлози четири закона из области информисања, између осталих, Предлог закона о јавном информисању, о електронским медијима, допуне Закона о јавним медијских сервисима.
Јовановић је казао да је министарство у току израде закона позвало све заинтересоване групе да учествују, додајући да су поред новинарских удружења учествовали и делегација ЕУ, ОЕБС и други.
Јовановић каже да је било различитих предлога чија би решења омогућила да грађани буду боље информисану, а запослени у медијима заштићенији.
Према његовим речима, поред регистра медија предвиђено је формирање евиденције произвођача медијској садржаја.
Министарка културе Маја Гојковић каже да је предвиђени укупни буџет тог министарства за наредну годину преко 15 милијарди динара и већи је у односу на буџет за 2023. годину за више од милијарду динара.
За прву фазу обнове и реконструкције објекта за потребе Музеја женског стваралаштва, нове и модерне установе културе, планирано је 100 милиона динара.
„Сигурна сам да ће овај музеј, када буде отворен, донети неке нове ветрове у културни живот Београда и Србије и привући велики број посетилаца“, рекла је Гојковић у Скупштини Србије.
Она је додала да је за програм унапређења система заштите културног наслеђа у 2024. години опредељено 996, 8 милиона динара.
Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић образлагала је Предлог закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, Предлог закона о изменама и допунама Закона о основном и средњем образовању и васпитању и Предлог закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима.
„Овде се сви до једног, сигурно сам без имало сумње, слажемо да је добар образовни систем темељ за бољу будућност сваке, па наравно и наше државе“, рекла је Ђукић Дејановић.
Трагедија која се догодила у мају ове године, пробудила је у свима нама потребу да се запитамо ко је од нас заказао и на који начин можемо да се потрудимо да будемо бољи узори деци, бар толико дугујемо жртвама и нема сумње да сви имамо потребу да дамо позитиван одговор на ово питање, додала је она.
„Управо из тог разлога желим на почетку да апелујем да од те потребе не одустанемо, као и да дијалог који будемо водили буде са овим фокусом, посебно имајући у виду контролну улогу парламента“, рекла је министарка.
Она је додала да је Министарство просвете и пре трагедије започело интензиван рад и јачу сарадњу ради изналажења бољих решења и заједничких активности како би се унапредила превенција насиља, појачале вредности, толеранције, поштовања, другарства и само насиље смањило.
Министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић представио је Предлог закона о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, којим су, како је рекао, предложене измене у области уређивања радних односа за запослене у овим органима.
„Да бисмо достигли жељене стандарде и подигли квалитет рада управе, овај закон има за циљ да унапреди рад администрације кроз унапређење одредби које се односе на пријем потребног кадра у конкурсним поступцима“, рекао је Мартиновић у парламенту.
Он је додао да се предложеним решењима у закону јача квалитет конкурсног поступка, уводе се обавезне провере кандидата које морају бити јасно документоване, како би постигли што већу објективност у избору кандидата.
Министарка пољопривреде Јелена Танасковић каже да је предложени пољопривредни буџет за следећу годину већи него икада раније и износи поред „чистих“ 105 милијарди динара и рефакције на акцизе која је 14 милијарди динара, што укупно чини 119 милијарди динара.
Танасковић је истакла да следеће године више неће бити заосталих дуговања према пољопривредницима као што је до сада било.
