Мисија ММФ, коју је предводио Јан Кес Мартејн, оцењује да је имала конструктине разговоре на виртуелним састанцима са српским властима, одржаним од 24. јуна до данас, поводом четврте ревизије аранжмана Инструмент за координацију политике (ИПЦ),
“Реализација програма је генерално у складу са договором. Међутим, значајно погоршање екстерног и домаћег економског окружења изазваног епидемијом ЦОВИД19 захтева промене циљева ПЦИ за остатак програма, који се завршава у јануару 2021. године“, навео је Мартејн у саопштењу.
У том контексту, додаје, политике треба да наставе да се фокусирају на подршку економији за време кризе уз истовремено очување макроекономске и финансијске стабилности, адекватно управљање ризицима и заштиту рањивих група.
Постављени су ревидирани квантитативни циљеви који одражавају велике промене фискалних изгледа за 2020. годину.
“Пандемија је имала значајан неповољан ефекат на економску активност у Србији. Шок је утицао на привреду кроз нижу спољну тражњу, ниже стране инвестиције и дознаке, ограничења домаће понуде, као и прекиде регионалних и глобалних производних ланаца“, напомиње Мартејн.
Истиче да је пројекција ММФ-а да ће се реални БДП смањити за 3,0 процента у 2020. години, у поређењу са растом од 4,2 процента 2019. године, те да се очекује да ће доћи до убрзања раста на 6,0 процената 2021. године.
„Имајући у виду веома несигурне економске изгледе, саветујемо пажљиву припрему резервних планова“.
Како би се умањиле економске и социјалне последице шока изазваног ЦОВИД-19 вирусом, власти су брзо спровеле добро осмишљен пакет мера, наглашва Мартејн.
Фискални пакет, који укључује повећане расходе за здравство, одлагање пореских обавеза, субвенције за зараде, универзалне кеш трансфере, као и државне гаранције за банкарске кредите малим и средњим предузећима је, каже, један од највећих међу европским земљама у транзицији.
„Народна банка Србије (НБС) је допринела одговору на шок снижавањем референтне каматне стопе и убацивањем ликвидности у банкарски систем, као и увођењем тромесечног мораторијума на отплате банкарских кредита и другим мерама за очување монетарне и финансијске стабилности“, констатује Мартејн.
Додаје да ће спровођење фискалних мера, заједно са смањивањем прихода услед ниже економске активности повећати фискални дефицит у 2020. години на више од 7,0 процената БДП, у поређењу са 0,5 процената БДП у првобитно усвојеном буџету.
Имајући у виду пројектовани економски опоравак и привремену природу фискалних мера, требало би да буде могуће да се фискални дефицит смањи на око 2,0 процента БДП-а следеће године.
У исто време, постоји потреба да се повећају јавне инвестиције, подржи економски опоравак и повећа потенцијални раст, док економски шок увећава фискалне ризике који произлазе из проблематичних државних предузећа и кредита које је гарантовала држава, напомиње шеф Мисије ММФ.
Како би се направио простор за увећање јавних инвестиција, а имајући у виду буџетске ризике, раст пензија и плата у јавном сектору у 2021. години треба да буде ограничен, саветује Мартејн.
Ад хок повећања пензија и једнократне исплате, по њему, треба избегавати.
Очекивано је да ће се јавни дуг, који је опадао пре пандемије, повећати у 2020. години, али ће остати испод 60 процената БДП и наставити да се креће опадајућом путањом у 2021.
“Спровођење структурних реформи је успорено услед пандемије. Реформе да се ојачају администрирање пореза, системи зарада и запошљавања у јавном сектору, корпоративно управљање у јавним предузећима, као и да се развије српско тржиште капитала остају витално важне“, наглашава Мартејн.
Потребна је, каже, и темељна анализа цене електричне енергије како би се омогућило покривање трошкова.
"Поздрављамо напредак који је учињен ка завршетку приватизације Комерцијалне банке и охрабрујемо даље напоре да се приватизује Петрохемија", поручио је Мартејн у саопштењу.
Мисија ММФ је постигла споразум на нивоу тима о политикама неопходим за завршетак четврте ревизије ПЦИ аранжмана, који треба да одобре руководство и Извршни одбор ММФ-а. Разматрање на Извршном одбору је оквирно заказано за другу половину августа 2020. године, наводи се у саопштењу.
Извор: танјуг
