Српска православна црква и њени верници данас обележавају Покров Пресвете Богородице, посвећен успомени на чудесно јављање Мајке Божје верницима и њеном покровитељству над људима.
У српској традицији овај дан посебно поштују жене, мајке и девојке, а уз празник се везују бројни обичаји и народна веровања.
Према црквеном предању, Пресвета Богородица јавила се током свеноћног бденија у Влахернској цркви у Цариграду, почетком 10. века.
Док су се верници молили, свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније угледали су Мајку Божју како стоји изнад окупљених људи, окружена анђелима и светитељима. Богородица је раширила свој омофор, односно покров, над верним народом, симболично га узимајући под своју заштиту.
Овај догађај у православном предању представља знак њене непрестане бриге о људима, молитвеног заступништва и утехе свима који јој се обраћају у невољи. Управо зато празник носи име Покров Пресвете Богородице.
У српском народном предању Покров Пресвете Богородице познат је као један од празника који се нарочито поштују међу женама. Верује се да се на овај дан посебно треба молити за здравље, породичну слогу, потомство и благостање укућана.
Мајке се моле за здравље и срећу своје деце, труднице за лак и благословен порођај, а девојке за срећу у љубави и добар брак. Жене које прижељкују потомство такође се обраћају Богородици, тражећи утеху, снагу и наду.
Ова веровања део су народне побожности и традиције. Суштина празника, међутим, јесте у хришћанској вери, молитви и поверењу у Божју помоћ, а не у магијским радњама или обећањима да ће се одређена жеља сигурно испунити.
Обичаји на велики празник
У народу се верује да овај празник треба провести у миру, молитви и породичној слози. Обичаји се разликују од краја до краја Србије, а најчешће се издвајају:
Одлазак у цркву и молитва Богородици
Верници одлазе на свету литургију, пале свеће и моле се за здравље, мир у породици, заштиту деце и помоћ у тешким животним тренуцима. У молитви се посебно истичу захвалност и вера у Божју помоћ.
Молитве за породицу и потомство
Према народном веровању, жене се на Покров нарочито моле за здравље деце, потомство, срећан брак и слогу међу укућанима. Девојке се традиционално моле за срећу у љубави и добар избор животног сапутника.
Мир у кући и гостопримство
Празник је прилика да се породица окупи, посети родбина и проведе време у пријатној атмосфери. У домовима који Покров славе као крсну славу припремају се славски колач, жито, свећа и трпеза, у складу са црквеним правилима и породичном традицијом.
Дарови од платна и мараме
У појединим срединама забележени су обичаји даривања марама, пешкира или платна, који се повезују са вером у Богородичину заштиту. Ови обичаји нису присутни свуда и не представљају обавезу за вернике.
Шта жене не би требало да раде на овај дан?
Према народном веровању, Покров је празник на који жене треба да се уздрже од тешких физичких послова. У традицији се помињу:
-
прање веша и обављање напорних кућних послова;
-
предење, ткање и други стари занатски послови;
-
тешки пољопривредни радови;
-
започињање послова који могу да се одложе за наредни дан.
Ова веровања потичу из народне традиције, у којој се празнични дан посвећивао молитви, одмору и породици.
Важно је, међутим, нагласити да забрана свакодневних послова није универзално црквено правило. Суштина празника није страх од казне због рада, већ поштовање светог дана и уздржавање од непотребних обавеза када је то могуће.
novosadska.tv
Foto: Pexels
