А увреде… Кад бих сад почела да их ређам краја не би било, рекла је Ангелина Вучић
Није лако гледати дете које пролази кроз ватру јавног живота, без обзира на то колико оно имало година и коју функцију обављало. За сваку мајку њено дете је увек дете ма колико година имало. И Александар Вучић, до јуче председник је пре свега син.
Зато речи Ангелине Вучић у документарном филму „Државник“ откривају ону другу, мање видљиву страну политике: тиху патњу породице која преживљава сваку напад, сваку оптужбу и сваки ризичан тренутак. А Вучићева породица имала их је много.
– Много је увреда било и много лажи. Много, много, много. Ја углавном ћутим и плачем и то радим ноћу. Да ме нико не види. А увреде… Кад бих сад почела да их ређам краја не би било! И зато нећу ни да их ређам ни да их подсећам шта су све лагали – рекла је Ангелина Вучић са сузама у очима.
Ове речи једне мајке, изговорене тихо и достојанствено, кидају душу дубље од било које политичке поруке.
Ангелина Вучић присетила се и тренутка свечаног откривања споменика Стефану Немањи у Београду. За њу то није био догађај од историјског значаја, већ вече које је провела у страху за живот свог сина. Александра Вучића. Она је стрепела и бдела, као и свака мајка, уплашена сазнањима о о безбедносним проценама и снајперистима у близини Савског трга.
– Ја сам тешко преживела отварање споменика Стефану Немањи, зато што није хтео да обуче прслук а били су снајперисти ту. Па онда Сребреница…И да нико никад није одговарао (за напад на Вучића у Поточарима 2015. године), то ми никад неће бити јасно. Али то је тако, то је нешто најгоре, а има још много тога – рекла је Ангелина Вучић.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Informer
